Paydo Komma je lo-fi trip-hop dvojac bez kormilara koji svojim netipičnim zvukom polako osvaja Niš uz latentnu opasnost da se proširi i van granica opštine. O državi, muzici i još po nečemu popričali smo sa jednom polovinom benda. Evo šta Luka Stojanović, inače basista već dobro poznatih Repression Release, veli na sve što smo ga pitali ali i na ono što nismo.
Ako je za Srbina onda mora da bude povezano s rakijom. Nešto kao kad si solo drinker, pa utapaš tugu u čašicama. E sad taj žućkasti eliksir (ili beli zavisno u kakvom je buretu odležala rakija), zamislite da je muzika. Ne rešava ti problem al ko da ti pomaže. Tako nešto je i sa trip-hopom. Da ne dajem kliše definiciju muzike, neće bude interesantno prosečnom Srbinu.
S obzirom da je takva situacija, koliko ima mesta za tako nešto kod nas? Da li postoje neki sunarodnički bendovi koji su vam sapatnici u tom žanru?
Haha, moja je zemlja kolko široko je stopalo (što bi reko Mire). Kod nas osim za golo preživljavanje već dve decenije nema mesta ni za šta. Zapravo postoji jedan promil od promila ljudi koji na to ovde sagledava malo drugačije i hvala mu što postoji. što se tiče naše scene, najveće poštovanje odajem Goriboru, jeste drugačiji izraz malo, ali reko bih da je to ta neka priča. S tim da je njihov muzički izraz jedno tri svetlosne godine ispred našeg (smeh).
Kad smo već kod žanrovskih razdaljina, trip hop je nepravedno zaboravljen u odnosu na devedesete kada se pojavio. Preživeli su samo velikani. Pa zato moram da te pitam ono dosadno pitanje: kako ste uopšte došli na ideju da radite tako nešto?
To je bilo jednog petka u našim životima(smeh). To kako smo se baš našli oko toga, počelo je na gitarijadi (ni manje ni više). Krene nekolicina nas u Zaječar prevoznim sredstvom tipa vrste šinobus, i tu se Tasa i ja zapričamo o dotičnom pravcu, te mu ja pomenem kako tražim ljude da radimo nešto tako i usput mu nagovestim da imam ime za projekat (jelte sadašnje ime, pošto i on i ja Moskrija gotivimo predlog jednoglasno bude usvojen). On mi kaže da on ima neke stvarčice započete, i mi ti tu napravimo Pajdokomicu(smeh). Što se tiče našeg muzičkog ukusa (i neukusa) on nije zasnovan na trendi pravcima, tako da ne čudi što pratimo trip-hop. I da, slažem se da je neopravdano zapostavljen, al’ to nije prva stvar koja je u istoriji (i istoriji muzike) neopravdano zapostavljena…
Što se tiče tog imena, verujem da Moskriju ne bi smetalo što dva zgubidana koriste njegovu frazu, ali što se tiče ostalih ljudi nisam baš siguran. U kolikoj meri je po tvom mišljenju to ime ograničavajuće za potencijalne slušaoce ili pojavljivanje u medijima vrste svih?
Pa s obzirom da smo mi jedna cenzura od zemlje ograničavajuće je pa nema gde, što se tiče medija. Eto, te smo srece da nam internet nije cenzurisan, pa svako ko voli može tu da nas čuje (kako je internet uzeo maha teško da će bilo koji drugi medij moći da mu prismrdi u skorije vreme). A ko god ima predrasude bilo koje vrste, ja sam prvi koji mu kaže da ne bi trebalo da pušta Paydo Kommu.
Pošto je biti u bendu slično ko i biti u vezi, interesuje me ko je lepša polovina kod vas?
Nije slično, isto je(smeh). Kod nas se zna ko vozi traktor a ko otvara kapiju, i ko seče drva a kom ide piljevina u oči. Šalim se, mi smo od onu novu sortu, jednakost polova i tome slično.
Pošto ste bend faktički samo vas dvojica kako teče stvaralački proces? Jel svirate samo u kompijuteri ili ima tu i live delova?
Pa nismo bend, al’ voleli bismo da budemo, te ćemo na tome i da radimo jelte. Sviramo i u kompijuktori, sviramo u prazne flaše,a sviramo i sas gitarama mogu ti reći. Prevashodno su semplovi, ali nadje se tu i tamo neki klavirčić, gitarica, bas, to što moze da se uradi da bude zivo, napravimo ga. Što se tiče stvaralačkog procesa, to ide otprilike ovako: sednemo ti Tasa i ja i napravimo pesmu, i za sve se svi pitamo (smeh). Eto tu prčkamo neki rmx sad i Maki nam svira gitaru, Mire baca tekstove i vokale i te ti pakos’.
Znači multipraktik. Možda da inovirate zvuk recimo motokultivatorom, zubarskom bušilicom ili glodalicom za železo?
Eto ti sad, provali nam foru za prvi album(smeh). MislEli smo da kad odemo u studio tipa vrste skupi, ponesemo sličnu aparaturu i da bude rokaj snimaj veseli drugari. I kad bude gotov album od traktori, freze i motokultivatori da se čude ljudi. To bi izašlo garant na angro, a publika nevera. Kacmo Paydo Komma (smeh).
Taman bi vas Zaharije promovisao u „Znanje na poklon“ a bogami i Žika Ljakse u „Šarenici“. Ali dok ne dodje do toga krenimo redom. Za prvu pesmu koju ste izbacili (Povest eksplicitnog uma) semplovan je monolog Nebojiše Glogovca iz Hadersfilda. Da li je to bio prvi izbor ili je u konkurenciji bilo još nešto, „Selo gori“, „Otpisani“, „Ranjeni orao“ ili tako nešto?
Zapravo bio si blizu. „Sekula se opet ženi“ bio je prvenstveni plan. I tu Tasa zapne nesto kao „brate nemoj si tol’ki seljak, treba budemo urbani“. Emancipicovali (citaj emancipovali) smo se tu kao malo i ajde, poslušam ga ja.
Sad bez šale, to mi je omiljena filmska uloga IKADA. Tasomir ga isto obAžava. A monolog je jeziviji od spota za pesmu Panonski govnar (Zaklana Čeljad). Još se lepo osećam i što je nekolicina poznanika posle pesme odgledala Hadersfild. Nije promaklo ni oduševljenje.
U drugoj kompoziciji (Stanje duha) gostovao vam je, već pomenuti, Mire iz benda Zemmti. Rekao si da radite na remiksu. Remiksu čega?
Pa sad, gostovao…Možda nije baš prikladan izraz. Vise je „upao“ ili „pomogo“ ne znam kako da to nazovem, ali sve u svemu ako se oformi bend pretpostavljam da, uz njegov pristanak, će da bude član tipa vrste ravnopravni. Da, radimo rmx Zemmti-jeve pesme „REM(Svest)“ sa njihovog demo-a. Maki (iz Repression Release-a) svira gitare (dve u isto vreme). Čuće se već. Uskoro će to da „ispadne“.
U sempl išla i Zorica Brunclik (smeh). NOT!!!
To će biti znači tri pesme na lageru. Da li ćete možda to da objedinite u neki zip fajl sa sve bukletima i vašim izfotošopovanim fotkama ili će ostati ista varijanta: izadje klip na YouTube sa sve linkom za download?
Desiće se i to verovatno. Na Tasinom soundcloud-u postoje obe pesme za download, biće i ovaj rmx uskoro. Ko god poželi da skine može to da učini, a ukoliko to učinite odmah na poklon ćete dobiti i slike. Al za to se obratite Tasi. A na youtube-u standard, mož’ posluša ko i kad voli.
I ajd da ga privršimo. Šta bi onima koji (još uvek) čitaju ovo ali i Paydo Kommi poželeo u 2012. godini?
Dve poruke:
1. Daj igara ne treba nam ‘leba (Blaža).
2. Sa zezanjem ne prestajte svi pljeskajte rukama, rukama svi pljeskajte (Moskri)
Sas zdravlje!
Hvala ti puno na izdvojenom vremenu. Nastavite da gotvite remiks pa se vidimo na koncertu Ace Lukasa za najludju noć u Areni.
Hvala i tebi što si rešio da nas „turiš“ u medij. Aca s lukac ulepšao nam je živote svojom egzistencijom, za njega je novogodišnja noć mačiji kašalj. No, provešćemo se FULL! (smeh)
Zapitkivao: Aleksandar Nikolić Coa
