Jelena Đorđević | Ples sa ugroženima
To imamo i mi u Nišu. Zove se Plesna škola Step. I zove se Grupa za pomoć ugroženim Nišlijama. Na jednom mestu, zajedno, đuture. Izvinjavam se, ne zove se, zvalo se.
To imamo i mi u Nišu. Zove se Plesna škola Step. I zove se Grupa za pomoć ugroženim Nišlijama. Na jednom mestu, zajedno, đuture. Izvinjavam se, ne zove se, zvalo se.
Oduvek sam želeo da dokučim genius loci svog grada. Znao sam da duh mesta mora da postoji, da bez njega nema grada. Verovao sam da je taj momenat važniji i veći od grandiozne arhitekture koju nikada nismo imali, da je definisaniji od dobro projektovanih ulica i zanimljiviji od solidnog života. Tragajući za njim, bio sam uveren da se krije u nečemu od onoga što posedujemo i u nečemu od onoga što želimo za sebe.
U gradu u kome su Bata Živojinović, Boris Dvornik, Radmila Savićević, Äorđe Vukotić i mnogi drugi studirali glumu ili se ostvarivali sve u šesnaest na sceni niškog Narodnog pozorišta (Mira Stupica, Radmila Savićević, Eugen Veber koji je bio i upravnik pozorišta) – dakle, u takvom gradu je zezanje bilo nešto najnormalnije.
Kolektivno sećanje jednog grada je onaj integrišući faktor koji određuje njegov identitet, a podrazumeva povezanost građana sa njegovom materijalnom i nematerijalnom prošlošću.
Poslednji trzaji kulture u zemlji nam dragoj Srbiji
Nešto razmišljam o celoj ovoj “halabuki“ ili ti buci oko medija, budžeta, kome koliko, ko je plaćen a ko ne, kome davati pare (za fenomenalne programe, tekstove, emisije?!)
13. jul 2012. godine, â€Katastar†grada Niša, 11:45, kancelarija pored šaltera. Tri gospođe oko stočića, pokrivljene krkaju salamu (kockasta ona, možda mortadela ili tako nešto slično), jogurt u čaši, A4 formati papira (više komada) kao stolnjak.
Samo prisustvo turiste ili putnika u jednom mestu, nije dovoljno da se mesto smatra turističkom destinacijom ili turističkim proizvodom. Tek lokalna zajednica, uključena u promovisanje svog mesta i svesna njegovih turističkih potencijala i osobenosti, čini jedno mesto turističkim.
Možda vila Naisa i danas živi skrivena u talasima Nišave, možda su lagumi ispod centra mesto gde je Konstantin sakrio svoju najveću tajnu…
Jedini relevantan pogled koji zaposleni u receptivnom turizmu mogu imati o svom radu, jeste pogled koji gosti imaju na njihov posao.