AVDA ZEKIĆ, čuveni niški boem i pijanac, rođen početkom tridesetih godina dvadesetog veka u Nišu, u naselju Čair. Po zanimanju je bio moler, ali je često znao da zapostavi taj posao zbog kafančenja. Iako je voleo da mnogo vremena provodi u kafani i pije sa svakim ko bi bio voljan da mu to piće i plati, nije bio klasičan birtijaš kakve danas možete stalno sresti u niškim kafanama.
Avda Zekić je bio uvek elegantno obučen, i leti i zimi nosio je sako i košulju, govorio je uglavnom staroniški, retko kad bi ubacio koju cigansku reč. Iako je bio Ciganin, sa Ciganima se retko družio, često je znao da kaže: "Hvala ti, bože, što sam Ciganin, kad nisam seljak." Boeme je delio na one koji imaju para i na one koji, ovi što imaju para, čašćavaju. Neboeme je delio na dobre i loše ljude. Uglavnom je mogao da se sretne u "Galiji", "Staroj Srbiji", "Atini", "Kalči", "Margeru", "Leskovcu"... Retko je pio vino ili pivo, najčešće rakiju, i skoro nikad nije jeo, osim semenke i leblebije. Sebe je voleo da predstavlja: "Avda Zekić - španski glumac iz Lajpciga", iako nikad nije putovao iz Niša, osim kada je išao na odsluženje vojnog roka. Kao duhovit i veseo čovek, bio je svugde rado viđen gost, kako među niškim boemima tako i među svim ostalim Nišlijama.

Niški pesnik Pavle Lalović je po motivima Avdinog života napisao dramu "Pali anđeli" koja je jedno vreme bila izvođena na maloj sceni niškog Narodnog pozorišta, a 1995. je izdao knjigu "Avda Zekić - španski glumac iz Lajpciga".

Gradske face