Istraživanje carske palate
Na arheološkom nalazištu Medijana u Nišu započeli su obimni istraživački radovi koji će rezultirati izgledom tog lokaliteta iz vremena Konstantina Velikog (271-337)
Cilj je da do 2013. godine, kada se obeležava 17 vekova Milanskog edikta (313. godine), najveći deo arheološkog blaga na Medijani bude prezentovan i dostupan posetiocima. Arheolozi trenutno rade, kako su naveli, na istraživanju carske palate i na oslobađaju svih prostorija vile od šuta i kasnijih naslaga, a zatim bi usledili radovi konzervacije.
Otkopavaju se tri prostorije na severnom delu vile koji je bio svečani i gde se održavao kompletan ceremonijal.
Drugi deo iskopavanja obaviće se na južnom, ulaznom delu vile gde će morati da se otvore još neke prostorije i tremovi. Tako će vila dobiti izgled iz vremena Konstantina Velikog i njegovih naslednika.
Rukovodilac projektnog tima Gordana Milošević rekla je novinarima da će se na osnovu analize izvršiti autentičnost do određenog procenta i da će se na osnovu toga raditi projekat rekonstrukcije.
U godini obeležavanja 17 vekova Milanskog edikta videće se ulazni deo sa pilotima i ulazni deo u samu vilu sa baldahinom, rekonstruisan ceo portik,a biće dorađena bašta kao obeležje tetrarhijske arhitekture Rima, navela je ona.
Miloševićeva je kazala da će biti rekonstruisana sala za audijencije u koju će biti vraćena kopija bronzane ograde, kao i skulpture koje su nađene na tom prostoru.
Bez pokrivanja lokaliteta
Radove finansira Ministarstvo kulture, a grad će finansirati radove na izgradnji infrastrukture na lokalitetu.
Simonović je rekao da je novac za radove odobren još pre tri godine i izrazio zadovoljstvo što će prva odobrena sredstva u visini od 54 miliona dinara biti iskorišćena za obimne radove na Medijani.
Od prvobitne zamisli pokrivanja lokaliteta se odustalo, jer su iskustva u svetu na sličnim lokalitetima pokazala da to nije najbolji način zaštite.
Prvi koji je označio Medijanu kao „carski letnjikovac“ bio je Feliks Kanic 1864. godine, a organizovana istraživanja na Medijani počela su 1932. godine. Posleratna istraživanja organizovana su počev od 1961. godine.
Pretpostavlja se da je podizanje vila na Medijani započeto u drugoj polovini trećeg, a nastavljeno većim intenzitetom u četvrtom veku. U dosadašnjim iskopavanjima otkrivena je carska palata sa peristilom, terme, baptiserijum (krstionica), horeum (žitnica), dve vile rustike.
Prostorije su ukrašene mozaicima,a na Medijani su nađene i mnogobrojne skulpture (Asklepija, Higije, Dionisa, Herakla, Satira).
Izvor: Tanjug
