Kultura i umetnost

NENAD MILOSAVLJEVIĆ – NEŠA GALIJA

Ko je ko u Nišu

Još kao tinejdžer pod jakim uticajem hipi pokreta, Nenad Milosavljević (rođen 1954. godine u Nišu), počinje da se bavi muzikom. Prateći se na akustičnoj gitari i usnoj harmonici po niškim parkovima i leti na moru, prijateljima svira tadašnje hitove. Prvi javni nastup imao je 1975. godine u vreme Niških filmskih susreta na Večeri poezije i muzike. Izvodi svoje pesme, ali i repertoar Hose Felisijana. Sledeće godine, u okviru Večeri slobodnih formi nastupa na Omladinskom festivalu u Subotici. Zatim učestvuje na Beogradskom proleću i počinje da piše muziku za pozorišne predstave. Dobija ponudu da za amatersko pozorište Treća polovina komponuje muziku koja bi se uživo izvodila tokom predstave. Sa članovima grupe „Dva lustera“ dogovara da rade zajedno, a zatim uz njihovu pratnju 11. aprila 1977. godine organizuje solistički koncert u Narodnom pozorištu.

Ubrzo počinju da rade kao grupa Galija, i nazvali su se po imenu kafane u kojoj su se sastajali. Grupu pored Nenada Milosavljeviča čine Goran Ljubisavljević – gitara, Predrag Branković – bas, Nenad Tančić – bubnjevi i Bratislav Stamenković – klavijature. Tančič ubrzo odlazi u vojsku, a na njegovo mesto dolazi Boban Petrović, jedan od retkih stalnih članova grupe u budućnosti. Na Gitarijadi u Zaječaru 1978. godine pobeđuju sa novim klavijaturistom Zoranom Stankovićem. Nekoliko meseci kasnije učestvuju i na Omladinskom festivalu u Subotici. Tada klavijature već svira Ljubodrag Vukadinović. Na turneji sastava „Smak“ sviraju kao predgrupa. Krajem 1978. godine nastupaju na „BOOM“ festivalu u Novom Sadu. Debi album snimaju 1979. godine sa novim stalnim članom, Predragom Milosavljevićem, Nenadovim bratom. On peva prateće vokale i zadužen je za tekstove. Album „Prva plovidba“ donosi im i prve hitove: „Avanturista“, „Gospi“ i „Decimen“.

Posle nastupa na „Rock spektaklu ’79“ koji je na stadionu JNA organizovalo „Bijelo dugme“, od grupe se opraštaju Goran Ljubisavljević, Predrag Branković i Ljubodrag Vukadinović. Novi članovi postaju basista Zoran Radosavljević, gitarista Dušan Radivojević i klavijaturista Nebojša Marković, ali se promene tu ne zaustavljaju. Album „Druga plovidba“ snimaju sa producentom Zlatkom Manojlovićem, muziku radi Nenad, tekstove Predrag, a pesma „U suton“ komponovana je na stihove Dobriše Cesarića. Na Splitskom festivalu 1980. godine na fudbalskom stadionu „Hajduka“ nastupaju u okviru rock večeri sa još trinaest grupa. U to vreme postižu veliki uspeh u Bosni, a i u daljem toku karijere tu će imati najverniju publiku. Sve do početka rata, naravno. Te 1980. godine u JNA odlazi Boban Pavlović, a menja ga Zoran Stamenković (ex Kerber). Istog leta počinju da sviraju u ferijalnom naselju u Makarskoj gde če biti redovna pojava u sledećim sezonama.

Album „Ipak verujem u sebe“ donosi nove hitove „Još uvek sanjam“ i „Burna pijana noć“. Početkom 1982. godine u grupu se vrača bubnjar Boban Pavlović i kao predgrupa nastupaju na koncertu Džoa Kokera (Joe Cocker) u hali Pionir. Samostalni koncert drže na Tašmajdanu 10. juna 1983. godine sa predgrupama „Potop“ i „Kerber“. Lider zemunske jazz rock grupe „Potop“, klavijaturista Saša Lokner, ubrzo postaje član Galije. Oktobra iste godine, u Mančesteru, sa producentom Gordonom Roulijem (Gordon Rowley) snimaju album „Bez naglih skokova“. Materijal je miksovan u Kaliforniji. Ploča ne donosi nijedan hit, a pesmu „Ti me svojom hladnoćom ne kušaj“ komponovali su na stihove Sergeja Jesenjina. Krajem 1983. godine dobijaju zanimljivo priznanje iz Splita. U okviru ankete za istraživanje omladinskog turizma, proglašeni su „najboljim živim događajem na obali“. U rodnom Nišu, započinju redovne nedeljne koncerte u „Muzičkom klubu“ 81 na kojima sviraju obrade svetskih standarda.

Saša Lokner odlazi kod Bajage i Instruktora, a klavijature kraće vreme svira Aleksandar Ralev. U to vreme im stiže gitarista Žan Žak Roskam, poreklom iz Zaira, inače Belgijanac. Budući da se Roskam oženio devojkom iz sela kraj Makarske, preselio se u Jugoslaviju i tokom leta se upoznao sa članovima Galije. Roskam je od 1984. godine svirao u grupi „D Boys“, a 1986. godine prelazi u „Galiju“ i sa njima snima album „Digni ruku“. Na ploči se našla njegova pesma „Winter’s Coming“ za koju je tekst napisala pevačica Dani Klain iz grupe „Vaya Con Dios“. Producent ploče je Nenad Stefanović Japanac, a gostuju Saša Lokner, trubač Goran Grbić, saksofonista Nenad Petrović i Bobana Stojković koja je pevala prateće vokale.

Sasvim novi kurs Galija preuzima na ploči „Daleko je Sunce“ sa novim saradnicima klavijaturistom i flautistom Batom Zlatkovićem i Radomanom Kanjevcem koji je grupi doneo drugačije ideje i tekstove. Zlatković je diplomirao na Muzičkoj akademiji u Sarajevu, odsek flauta. Galija mu je bila prvi profesionalni sastav. Kanjevac, novinar II programa Radio Beograda, prvi put se u Galiji ogledao kao autor tekstova za grupu, a doneo je plan o objavljivanju trilogije koja bi se bavila stvarnošću zemlje u neminovnoj tranziciji. Album „Daleko je Sunce“ producira Dušan Petrović – Šane, a gosti su Kornelije Kovač, Saša Lokner, Nenad Stefanović, orkestar Fejata Sejdića, Ivica Vdović VD i mnogi drugi. U naslovima pesama kao i same ploče, nalaze se citati preuzeti od Dobrice Ćosića, Vima Vendersa, Branka Ćopića, Ive Andrića, Laze Lazarevića i Alekse Šantića. Bata Zlatković se potpisuje kao autor udarnih pesama „Da li si spavala“, „Mi znamo sudbu“ gde je i koautor teksta. Tu su i dobro prihvaćeni „Intimni odnosi“, „Orlovi rano lete“, „Kao i obično“. Pesma „Zebre i bizoni“ u originalu je trebalo da se zove „Brioni“, ali budući da je zadirala u enigmu Tito, jedino se tekst za nju ne nalazi na omotu.

Posle ove ploče, grupu napušta dugogodišnji član Zoran Radosavljević, a dolazi basista Predrag Milanović sa kojim 1989. godine snimaju „Korak do slobode“. Autori muzike su Nenad, Bata i Roskam, autor tekstova Kanjevac, a producent Saša Habić. Uvodnu i završnu temu na ploči komponovao je Zlatković, a odsvirali su je trubač Boban Marković iz Vladičinog Hana i sam Zlatković na flauti. U pesmi „Sloboda“ sa Nenadom Milosavljevićem peva Goran Šepa iz niške grupe Kerber. Ključne pesme, „Na tvojim usnama“, „Kopaonik“ i „Sloboda“, opet komponuje Zlatković, a sigurni aduti su „Korak do slobode“, „Kad me pogledaš“ (obe V. Milosavljević) i „Nasmeši se“. Roskamov ležeran reggae u „Ljubavnoj pesmi“ upotpunjen je ironičnim tekstom na sve aktuelniju temu – nacionalizam. Te 1989. godine nagradu za rock kompozitora godine na festivalu „MESAM“ dobija Nenad Milosavljević. U Galiju dolazi novi basista, Beograđanin Dušan Karaxić. Početkom 1990. godine sa grupama Riblja čorba, Valentino, Viktorija, Bajaga i instruktori učestvuju na trodnevnim koncertima u Temišvaru. Iste godine objavljuju album najvećih hitova „Još uvek sanjam“ za koji su neke od starijih pesama ponovo snimljene.

Sa nove ploče se izdvajaju pesme „Trava“, „Skadarska“, „Trube“ i „Seti se maja“. Juna iste godine sviraju kao predgrupa na koncertu Boba Dilena u Zemunu. Avgusta poslednji put sviraju u Sarajevu. Zbog narasle napetosti u zemlji, Žan Žak Roskam napušta grupu i vraća se u Belgiju. Njega menja Beograđanin Dragutin Jakovljević. Sa novom postavom objavljuju CD „Ni rat, ni mir“ na kome je izbor pesama iz trilogije uz dva nova snimka – „Pravoslavlje“ i „Na Drini ćuprija“. Te dve pesme objavljene su i na promo singlu koji je deljen publici na njihovom koncertu u Sava centru decembra 1991. godine. Na tom nastupu su im se pridružili orkestar Fejata Sejdića, hor flauta, kamerni hor Sveti Đorđe i pijanista Miloš Petrović. Godinu dana kasnije opet organizuju veliki koncert u Sava centru povodom stogodišnjice Srpske književne zadruge. Snimaju pokion – singl sa obradama pesama „Mi nismo sami“ grupe Film i „Sanjam“ Indeksa. Na koncertu se kao gošća, posle mnogo godina anonimnosti, pojavljuje Olivera Katarina.

Početkom 1993. godine grupu napušta Bata Zlatković koji se povlači iz muzike sve do 1996. kada za PGP RTS objavljuje ploču „A be da be“. Novi klavijaturista Galije je Oliver Jezdić, a novi basista Bratislav Milošević. Sa njima na Kipru 1994. godine snimaju dupli album „Karavan“ u produkciji Saše Habića. Kao autor tekstova ponovo se potpisuje i Predrag Milosavljević, a Kanjevac posle ove ploče prekida saradnju sa Galijom. Kao gost na akustičnoj gitari svira Dragan Jovanović (Generacija 5). Ploča donosi osamnaest pesama od kojih su „Petlovi“ obrada izvorne narodne. Tokom leta ploču promovišu serijom besplatnih koncerata na otvorenom prostoru. U okviru toga drže koncert u parku kod Skupštine Beograda. U proleće 1996. godine objavljuju album „13“ na kome su pored tekstova Predraga Milosavljevića i stihovi pesnika Branka Radičevića, Stevana Raičkovića i Petra Pajića. Leta 1997. godine grupa objavljuje još jednu kompilaciju „Večita plovidba“ i snima CD „Voleti, voleti“.

0 grupi Galija objavljena je istoimena knjiga koju je napisao Milan Kerković, novinar iz Niša, kao i knjiga tekstova sa ploča. Uz rad sa grupom, Nenad Milosavijević paralelno komponuje pozorišnu muziku. Tokom svih ovih godina opremio je preko šezdeset predstava za koje je dobio šest nagrada. Radoman Kanjevac je objavio knjigu poezije „Otvoreno pismo“ (Prometej 1995) i „Reči za pevanje“ (SKC 1995) u kojoj su tekstovi pesama sa ploča Galije, a na njegove tekstove pesme su snimali YU grupa i Viktorija.

Diskografija

„Prva plovidba“ (PGP RTB 1979)
„Druga plovidba“ (PGP RTB 1980)
„Ipak verujem u sebe“ (PGP RTB 1982)
„Bez naglih skokova“ (PGP RTB 1984)
„Digni ruku“ (PGP RTB 1986)
„Daleko je Sunce“ (PGP RTB 1988)
„Korak do slobode“ (PGP RTB 1989)
„Još uvek sanjam (Najveći hitovi)“ (PGP RTB 1990)
„Istorija ti i ja“ (PGP RTB 1991)
„Ni rat ni mir (Odlomci iz trilogije)“ (PGP RTB 1991)
„Karavan“ (PGP RTS 1994. dupli)
„13“ (PGP RTS 1996)
„Večita plovidba“ (PGP RTS / Raglas 1997. kompilacija)
„Voleti, voleti“ (PGP RTS 1997)