Nebojša Ozimić | Kako je Niški boem Avda Zekić Spasao Tita

U gradu u kome su Bata Živojinović, Boris Dvornik, Radmila Savićević, Đorđe Vukotić i mnogi drugi studirali glumu ili se ostvarivali sve u šesnaest na sceni niškog Narodnog pozorišta (Mira Stupica, Radmila Savićević, Eugen Veber koji je bio i upravnik pozorišta) – dakle, u takvom gradu je zezanje bilo nešto najnormalnije.

Na stepenicama narodnog pozorišta vrlo često je sedeo Avda Zekić, po starinski Ciganin a po novome Rom, čuveni “ Španski glumac“ koji je za šačicu semenki ili cigarete koje su mu davali gimnazijalci pobegli iz obližnje gimnazije pričao svoje “dogodovštine“ iz rata:

– Kažem ja na Titu u tu Španiju – ti si fin ćovek, gospodin, šešir nosiš – šta ćeš be ti u rat? Pusti nas junaci da ratujemo a ti si vodi politiku, ne mož’ ćovek za sve da bude…

Pričao je Avda najveće izmišljotine koje su se čule u Nišu, često bi ga slušao i dežurni policajac “prašinar“ koji je intervenisao kada bi Avda počeo da pominje imena tadašnjih jugoslovenskih političara (kako su jurili žene ili slično):

-AAAAvdoooo!!
I Avda je menjao temu.

Voleo je Avda da popije, a kako je bio moler tako su mu zidovi ostajali poluokrečeni. Jednom tako krečio pa se zapio, dosadilo mu da radi pa krenuo kući.Kaže gazdarici:

– Gazdarice, daj pare pa da si idem.
– Čekaj da vidim prvo šta si uradio.

Uđe gazdarica, pogleda a gornja linija, ona uz tavan kriva kao morski talasi.
Zavapi žena:

– Šta je ovo, Avdo?
– TO? Ništa, gazdarice. Napravi malo promaju, kad se osuši će bude pravo ko strela.