Dignu se ja – pa preko brdo u Studenu. Usput utepa još dva-tri zajca – berićatvrsm. Sedo i ubavo se odmori i naspava se k’ko dembelin, te ti gi oni toprv iskačaju iz jedio šumče. Pogleda gi, obesili nosovi. Sedoše pri men – trljaju oči ispod veđe na utepaii zajci…
Zaneja sam se k’ko pop Jova u očenaš. Frlji oči na kude kasarinu Topdžijsku, more ide ništo po onaj malecak bedem što je do vrbaci. Šće toj da bidne, majku mu bre Kalčo, vikam si u seb’. Utuvi se da vidim, pa polak pođo na kude njeg’. Kad on, žena buđava, spazija me zar, pa čučnuja kude jednu koprivu i učuljija uši.
Kao što je to bio slučaj sa drugim vidovima svakodnevnog života, Cincari su aktivno učestvovali i u političkom životu Niša.
Donoseći sa sobom od 18. veka dah starobalkanske kulture u polupraznu i turskim najezdama opustošenu Srbiju, Cincari će Nišu darovati zanimanja karakteristična za zapadnu Evropu.
Pred kraj 18. i početkom 19. veka u jugoistočnoj Srbiji dolazi do snažnog uticaja starobalkanske kulture što se ogleda, pre svega, u arhitekturi ne samo Niša, već i ostalih gradova.
