Zdravstvo
Donoseći sa sobom od 18. veka dah starobalkanske kulture u polupraznu i turskim najezdama opustošenu Srbiju, Cincari će Nišu darovati zanimanja karakteristična za zapadnu Evropu.
Tako će prvi farmaceuti i lekari biti upravo Cincari. U Nišu se kao prvi lekar pojavljuje Zaharije Statas skromnog znanja o čemu je Kanic ostavio zapis naveden u ovom delu. Za razliku od njega Cincari koji su tek dolazili u Niš izbegavali su slične mahinacije.
Komisijski pregled apotekarske radnje Äorđa Blesidesa obavljen je od 8. – 12. januara 1884. a članovi komisije su bili: dr Ferdinand Šams, okružni fizikus, dr Antonije Zaiček, pomoćnik načelnika okruga niškog i Milivoje Ostojić. Prema Stamenkoviću „komisija je izvršila detaljan pregled radnih prostorija, lekova i celokupnog stručnog pribora. Komisija je utvrdila da u apoteci rade dva nediplomirana pomoćnika i treći, apotekarov sin, kao praktikant.“ U svom delu Marjanović nam daje dalja obaveštenja: „Drugi pomoćnik bio je Nikola Haxipulos, star 25 godina, rodom iz Janjine u Epiru. On je izjavio da je u rodnom mestu završio četvrti razred gimnazije i da je u Nišu praktikovao ranije u drugoj apoteci Dimitrija Fredića a sada je već četiri godine u ovoj apoteci, gde radi kao nediplomirani pomoćnik. Na zahtev komisije nije mogao da pokaže školsku diplomu pravdajući se da mu je ostala kod kuće u Janjini. I kod njega je obavljen kratak ispit, posle čega je konstatovano da mu je praktično znanje zadovoljavajuće a teorijsko slabo, sem toga, pokazao je mnogo volje da želi novo da nauči a o obadvojici je rečeno da su dobrog vladanja. Što se tice vlasnika apoteke komisija je bila obaveštena u gradu i kod vlasti da je dobrog vladanja i da uživa poverenje građana i vlasti.“
I pored dobre reputacije koju je Blesides imao u Nišu članovi ove komisije će ga, u naredne četiri godine, obasipati spiskovima sprava koje su neophodne za rad apoteke po Zakonu. Novouspostavljena Kneževina je zahtevala evropske vrednosti bez obzira na raniju tradiciju. Ona ista komisija koja je 1884. godine izvršila pregled apoteke pored već navedenog pobrojala je nekoliko droga koje nisu odgovarale ili po sastavu ili po kvalitetu tako da su posle urađene analize odbačene sledeće: Radix Filicis maris, Humulus Lupulus, Cortex, Aurantiorum, Aloe succotrina, Scilla martitima in toto i Radix Jalappae. U izveštaju od 31.decembra 1884. godine okružni fizikus dr Zaiček naveo je sve što je Äorđe Blesides ispravio prema traženju komisije ali je naveo i propuste koji su bili otežavajući po vlasnika apoteke. Tako dr Zaiček nabraja da laboratoriji nedostaje masna presa za ulja, Volfov ili Hajderfov aparat i mnoge druge utelizije kao i to da apotekarski pomoćnici još uvek nemaju diplome.
Ove nezgode su opterećivale buxet Blesidesa tako da je on od 1883. do 1887. sa povremenim prekidima iz meseca u mesec snabdevao Nišku bolnicu kontigentima lekova. Najbolje je sačuvana građa koja pokazuje poslovanje ove apoteke u 1887. Rad ove apoteke prestaće sa smrću Äorđa Blesidesa 1888. ili 1889. da bi je 1890. kupio mr Jovan D.Jovanović, diplomirani farmaceut.
Ličnost Äorđa Blesidesa je veoma zanimljiva jer su za njega vezani događaji koji otkrivaju jednu univerzalnu ličnost. Naime, dolaskom Komisije 1884. pored svega navedenog utvrđeno je da se ovaj apotekar bavio lečenjem ljudi tako da su članovi komisije bili jednoglasni u odluci da „(…) se Äorđe Blesides u Nišu bavio i lečenjem ljudi po turskom običaju, naše vlasti su mu zabranile da to radi i da se potpisuje kao doktor“. Iako je Blesides ima diplomu Medicinske škole u Carigradu koja je imala svoju vrednost u Turskoj i Grčkoj, a sa kojom je mogao da vrši apotekarsku praksu pa i da leči, morao je da se pomiri sa zahtevom komisije koja je striktno sprovodila odredbe srpskog zakonodavstva. Pa ipak, i pored opomene, nije prestao sa lečenjem biljem i melemima koje je sam spravljao i u čemu je imao prilično uspeha.
Sve ovo je činjeno bez znanja i odobrenja predstavnika gradske vlasti.
Ali ovo nije bila jedina preokupacija Äorđa Blesidesa. Za drugu se saznalo 1882. kada su niška vina prvi put predstavljena na Međunarodnoj izložbi u Bordou (Francuska). Na ovoj manifestaciji našla su se 28 uzoraka vina iz Srbije a svega nekoliko iz niškog kraja. Äorđe Blesides je nastupio sa svojim crnim vinom nazvanim po lokaciji vinograda „Kameničko“, proizvedeno 1876. Sa ovom vrstom vina dobio je počasnu diplomu za napredak.
Nakon Prvog Svetskog rata pojavljuje se ličnost koja će snagom svog autoriteta obnoviti rad Pasterovog zavoda u liku dr Gerasima Alizivatosa koji je ovo zdanje zatekao u očajnom stanju. Obnavljajući zgradu dr Alizivatos se sreće sa novim problemom: kada se 1919. pojavila u Solunu kuga, Ministarstvo narodnog zdravlja Kraljevine SHS naložilo je Pasterovom zavodu da ispita opasnost i predloži mere zaštite. Postojala je velika opasnost i od širenja besnila koje je u posleratno vreme doživelo pravu ekspanziju, tako da se broj obolelih lica uvećao za 100-300% kojima je bilo potrebno antirabičko lečenje. Zahvaljujući upornom radu osoblja Pasterovog zavoda sa dr Gerasimom Alizivatosom na čelu pronađena je nova vakcina za pripremanje vakcine protiv besnila koja je poznata u medicini po svom pronalazaču kao „Eter metoda po Alizivatosu“.
Pred početak Drugog Svetskog rata javlja se u Niškom zdravstvu jednako važna Cincarka Androsea Lađevac, rođena Crcarić. Iza nje je bio buran i plodonosan put. Započevši svoj rad na zdravstvenom prosvećivanju naroda, Androsea počinje kao nastavnica domaćičkih škola 1928. a prvi tečaj je održala u Pljevlju iste godine. Posle službovanja u Prijepolju, Gruži kod Kragujevca i Sirigu kod Novog Sada Androsea dolazi u Niš 1937. i počinje sa istim poslovima u Higijenskom zavodu gde je dočekala penziju 60-tih godina ovog veka. Prvi domaćički tečaj na području niškog Higijenskog zavoda započela je oktobra 1937. u Dugom polju kod Soko Banje koji je trajao tri meseca. Posle tog tečaja koji je naišao na izvanredan prijem kod šireg dela stanovništva, držala je šestomesečne domaćičke tečajeve u selima Jelašnica, Malča i Vratarnica. Poslednji tečaj je Androsea Lađevac, prema dr Milojeviću, vodila 1940 u Vratarnici.
Posle Drugog Svetskog rata nastupilo je vreme nimalo pogodno za sve pa i Cincare navikle na svoju tradiciju. Ipak, sve do današnjih dana, u vrhu niškog zdravstva održaće se sledeći lekari cincarskog porekla: dr Eleonora Bonxović, kardiolog; dr Mihailo – Ciša – Äorđević, stomatolog; dr Mihailo – Miša -Äorđević, stomatolog iz čuvene cincarske porodice Spoa; dr Ida Pilagor (Paligorić).
Kao i u svim ranijim odrednicama, tako su i ovde obrađeni samo oni Cincari sa očuvanom nacionalnom svešću.
