Spomenik obešenima iz 1821. godine smešten je u centru Niša ispred tvrđavskog mosta. Pravougaonog je oblika, sa nešto širim i profilisanim postoljem i piramidalnim završetkom, postavljenim na četiri niža stuba. Svojim arhaičnim oblikom i dimenzijama podseća na nadgrobne stele.
Na spomeniku je zapisano:
„1821-1913. – Episkopu niškom Milentiju, proti Stojanu, svešteniku Äorđu i građanima niškim: Mladenu, Golubu i Radosavu koji su na ovome mestu obešeni, te mučki postradaše trećeg dana Sv. Trojice 1821. godine za vsliku srpsku ideju – oslobođenje – podiže ovaj spomenik episkop niški Dositej sa celokupnim sveštenstvom grada Niša“.
Plakat povodom postavljenja spomenika 1913.
Spomenik je svečano otkriven 29. decembra 1913. godine na 35-tu godišnjicu oslobođenja Niša od Turaka i 1600 godišnjicu Milanskog edikta. Podignut je na mestu na kojem su Turci obesili pokretače ustanka – na levoj obali Nišave, kod tvrđavskog mosta. Prenet je 1959. godine u Tvrđavu zbog izgradnje keja Živote Äošića. Vraćen je kod tvrđavskog mosta 1990. na dan oslobođenja Niša od Turaka 11. januara 1990.
Spomenikom je obeležena delatnost niške revolucionarne organizacije, stvorene 1821. godine pod uticajem grčkog ustanka protiv Turaka — Heterije. Koristeći pokret grčkog naroda za oslobođenje, niška tajna organizacija pripremala je ustanak u Nišu i na jugu Srbije. Ustanike je predvodio niški vladika Milentije, koji je kontaktirao i sa niškim Ali-pašom, zapovednikom grada. Članovi pokreta su bili sveštenici, trgovci i zanatlije. Uspostavili su vezu sa Leskovcem, Vranjem, Vlasotincem i Pirotom. Do ustanka nije došlo, jer je sultan na vreme intervenisao, poslavši u Niš Husein pašu sa 5.000 Turaka. Husein paša je više od dva meseca vodio istragu o pripremama ovog ustanka. O rezultatima istrage u pismu beogradskom paši, od 28. jula 1821. godine, navodi da „pošto je najrevnosnije ispitao stvar, pogubljeni su pomenuti paša (Ali-paša), rečeni mitropolit (mitropolit niški Milentije), dvojica sveštenika i dva ćefira (nevernika), koji su bili uticajni ljudi u varoši“. Obesivši ovu šestoricu kod tvrđavskog mosta, 13. juna 1821, Husein-paša je ugušio ustanak u začetku.
Pored Ali-paše, obešene su sledeće Nišlije i Nišavljani:
vladika Milentije
prota Stojan Popović
sveštenik Äorđe Cincarin
bakalin Mladen Ovčarević
Golub Mutavdžija
Radisav ekmekdžibaša (starešina hlebarskog esnafa)
Obešeni su bili sve „prvi ljudi i u Nišu i u okrugu i po imućstvu i po uvaženju“. Pored toga tada je u Nišu uhapšeno i zatvoreno oko dve stotine Nišlija a postojale su i glasine o potajnim turskim egzekucijama i nestanku mnogih ljudi.
Tokom Prvog svetskog rata Bugari su izmenili ploču na spomeniku ubeleživši da su na ovom mestu „ovešana pet Bugara iz Niša“.
Spomenik je značajan dokument borbe Nišlija protiv Turaka. Obeležava početak organizovanog otpora juga Srbije za oslobođenje i prvi spomenik u oslobođenom Nišu.
