U Nišu najveći krst u Evropi

Svako voli da se pohvali činjenicom da je u njegovom gradu, recimo, rođen ili boravio neki veliki vladar. I zato se žitelji britanskog grada Jorka već godinama pripremaju za proslavu jednog od najvećih datuma u istoriji hrišćanstva - 1.700 godina od donošenja čuvenog Milanskog edikta, akta kojim je Konstantin Veliki 313. godine hrišćanstvo izjednačio s drugim religijama, čime je prestao progon Hristovih sledbenika. Rade to zbog svoje istorije, ali i zbog turizma.

Nišlije se nisu mnogo uzbuđivale što su im Jorčani svojatali Konstantina koji je tamo proglašen za cara. Oni za to čak nisu ni znali.

- Činjenica je da je do 1999. godine mali broj ljudi u Nišu nešto znao o Konstantinu - kaže istoričar i publicista iz grada na Nišavi Nebojša Ozimić. - Ne govorim, naravno, o ljudima iz struke i nekim kulturnim poslenicima. Cela priča kreće 2001. kada Niš ulazi u takozvanu mrežu Konstantinovih gradova. Te godine Konstantinov dan, odnosno Sveti Konstantin, počinje da se obeležava kao gradska slava.

U poslednje vreme gotovo bojažljivo u medijima povremeno osvane vest da se približava velika godišnjica od donošenja Milanskog edikta i da bi valjalo na pravi način obeležiti taj datum. Kao mesto moguće proslave spominje se Niš, rodno mesto cara Konstantina. Malo je onih koji spore da bi kod nas ta proslava trebalo da bude održana u Nišu. Zašto malo? Pa zato što je već posle prvih vesti o proslavi došlo do „komešanja”.

- Dobili smo proverene informacije da postoji namera da država Srbija organizuje centralnu proslavu u Beogradu - rekao je gradski većnik Miodrag Radović i uzburkao duhove.

Rasprava je krenula, a da niko još nije znao ni da li će proslave biti ni kako bi mogla da izgleda. Onda se neko setio izjave britanskog ambasadora koji je u leto prošle godine boravio u Nišu. „Britanija i Jork već se pripremaju za proslavu Milanskog edikta i mislim da bi bilo dobro da Niš i Jork ubuduće zajedno rade na tome”, izjavio je gospodin Stiven Vordsvord.

- Privilegija Srbije je da može da učestvuje u proslavi 1.700 godina od potpisivanja Milanskog edikta, a Niš će imati zasluženo mesto u toj proslavi - rekao je gradonačelnik Miloš Simonović. - Do 2013. u gradu će biti obnovljeni kulturno-istorijski spomenici, započeće uređenje arheološkog parka „Medijana”, a Niš je uspostavio kontakte sa drugim gradovima na takozvanoj Konstantinovoj mapi. Reč je o Milanu, Jorku, Triru, Arlu i Izmiru, mestima koja su svako na svoj način vezana za velikog rimskog vladara.

Proslavu podržava i Crkva. Patrijarh Irinej, donedavno vladika niški, pozdravio je ideju da se organizuje proslava, a prokomentarisao je i vest da je papa Benedikt Šesnaesti izrazio želju da te godine poseti Srbiju.

- Ne znam da li će poglavar Rimokatoličke crkve 2013. godine da poseti Srbiju, ali postoji želja pape da do susreta dođe - rekao je patrijarh Irinej. - Čak postoji želja, mada to nije zvanično saopšteno, da do susreta dođe baš ovde u Nišu, gde je rođen car Konstantin. To bi bio i prvi susret pape i srpskog patrijarha ikada.

Na ove patrijarhove reči nadovezuje se i naš domaćin u Prizrenskoj bogosloviji, sada smeštenoj u Nišu.

- Dobro bi bilo i za Niš i za Srbiju da obeležimo jedan tako važan datum u istoriji hrišćanstva - kaže otac Milutin. - Malo je, međutim, poznato da je u Nišu, na neki način, obeleženo 1.600 godina Milanskog edikta. Spremana je tada bila velika proslava, ali su je sprečili balkanski ratovi. Sprečili su nas, ali nisu ruskog cara Nikolaja Drugog. Car je naredio da se povodom tog važnog datuma izradi prelep putir i optoči dijamantima. Kad je bio gotov, poslao ga je na poklon sveštenstvu u Nišu, odnosno gradu Nišu. Putir je stradao u požaru koji je zahvatio Sabornu crkvu. Deformisan je, dijamanti su ispali, ali je sačuvao dosta od prvobitne lepote.

I dok se proslavi ni obrisi ne naziru, jedna nedavno objavljena vest privukla je pažnju medija. Na brdu Vinik, nadomak grada, biće podignut krst visok osamdeset metara. Inicijator je niški preduzetnik Dragan Milošević.

- Ideja jeste moja, a koliko je sve postalo ozbiljno govori i podatak da je nedavno potpisana i Deklaracija o crkveno-narodnom jedinstvu povodom podizanja krsta svetog cara Konstantina - kaže Dragan, koji je i predsednik Inicijativnog odbora za podizanje krsta. - Paraf na ovaj dokument stavili su predstavnici Grada, Crkve, Vojske, policije, predstavnici političkih partija i Regionalne privredne komore.

I tek što je vest prostrujala gradom, takoreći preko noći, petostruko su skočile cene zemljišta na ovom brdu tri kilometra udaljenom od centra grada. Ali ne zbog krsta, već zbog čitavog kompleksa koji se planira da se ovde izgradi. Ako bi ideja bila realizovana, Vinik bi postao najatraktivnija lokacija u gradu. Danas je to oveće brdo u čijem podnožju ima nekoliko vikendica.



- Ceo kompleks na Viniku prostiraće se na trinaest hektara - govore Miloš Antić i Aleksandar Stojanović, arhitekte i autori projekta. - Krst će biti visok osamdeset metara, raspon će mu biti četrdeset metara, a posetioci će brzim liftom moći da se popnu do visine od šezdeset metara. Betonsko jezgro biće do visine od trideset metara, a u nastavku je montažna konstrukcija od čelika. Biće to najveći krst u Evropi, vidljiv iz svih delova grada, ali i sa prilaznih puteva. Osvetljen će biti i „bombardovan” laserskim zracima koji će da dolaze sa Hristovog monograma postavljenog na brdu iznad Bogoslovije.


Krst je u centru kompleksa koji će činiti još i muzej, amfiteatar, hotel, bioskop...

- Sve će biti u duhu onog vremena, hrana, piće, čak će i zaposleni nositi garderobu kakvu su nekad imali Rimljani - kaže Dragan Milošević. - Verujem da će mnogi, a pre svega moje Nišlije, prepoznati u ovome priliku da nešto dobro uradimo za ovaj grad, za Srbiju. Zato ne smemo da je propustimo.


Prilika jeste, a da li ćemo i kako da je iskoristimo, videćemo. Samo da i od nje ne budemo imali koristi kao što imamo od arheološkog lokaliteta „Medijana”. Ekskluzivnu rimsku vilu na periferiji grada podigao je, bar prema dosadašnjim saznanjima, Konstantin.

Dan sunčan i radni. Metalna kapija na „Medijani” zamandaljena ogromnim katancem. Na muzejskoj zgradi daleko od puta upaljena sijalica. Gori verovatno od protekle noći. Nigde žive duše. Dugo već stručnjaci muku muče da od ovog svetskog nalazišta načine turističku destinaciju. Para ni približno dovoljno da se lokalitet uredi i predstavi kako zaslužuje. Da se posetioci upoznaju sa arhitekturom i nalazima u letnjikovcu Konstantina Velikog. Tu je, prema istorijskim izvorima, nekoliko puta boravio, čak i neke akte doneo. Pisao je i čitao okružen skulpturama božanstava izrađenim od mermera i porfira. Našli su arheolozi u raskošnoj vili skulpture Asklepija, Higiju, Merkura, Dionisa i još nekoliko božanstava. I zato o „Medijani” moramo da znamo bar šta je i čija je. Da do 2013. godine razlikujemo arheološki lokalitet „Medijanu” od niškog javnog preduzeća „Medijana”.

U Ministarstvu kulture Republike Srbije kažu da će ova institucija sigurno uzeti učešće u obeležavanju godišnjice potpisivanja Milanskog edikta i da se planira formiranje Odbora za obeležavanje jubileja. I dodaju još da prate šta se povodom toga planira u zemljama u kojima je trag ostavio Konstantin Veliki. Srpska pravoslavna crkva takođe planira da pruži svoj doprinos. Oni će, kako kažu, ne samo da obeleže taj veliki i značajan jubilej, već veruju da će Crkva biti glavni organizator proslave. A o detaljima je, kažu, još rano da se razgovara.    

Flavius Valerius Constantinus rođen je u Nišu najverovatnije 273. godine. Godina njegovog rođenja izvodi se prema zapisima o njegovoj smrti. Naime, njegov biograf i savremenik Evsevije Cezarejski zapisao je da je Konstantin počeo da vlada u godinama kada je Aleksandar Makedonski umro, a da je živeo dvostruko duže od Aleksandra. Dakle, prema toj računici, umro je 337. godine u 64. godini, što znači da je rođen 273.

Preminuo je u blizini Nikomedije, a sahranjen je u Konstantinopolju, u ranije pripremljenoj grobnici u Crkvi svetih apostola. Otac mu je bio Konstacije Prvi Hlor, majka Helena, ženio se dva puta. Prva supruga zvala se Minervina, druga Fausta i sa obe je imao sedmoro dece.

Nakon smrti, najverovatnije maja 337. godine, kao prvi hrišćanski car i dobrotvor Konstantin je kanonizovan. U pravoslavnim crkvama poštuje se kao svetac i ravnoapostolni car. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi slavi se zajedno sa majkom, svetom caricom Jelenom (Helenom), trećeg maja po novom, odnosno 21. maja po starom kalendaru.

Pre bitke kod Milvijskog mosta na Tibru 312. godine protiv Maksencija, Konstantin je na nebu, iznad sunca, video svetleći krst na kojem je pisalo „ovim pobeđuj”. Poruka mu nije bila jasna, a sve mu je pojasnio Hrist koji mu se javio u snu noć pre bitke. Rekao mu je da za bitku sašije zastavu, na njoj izveze krst i na njega stavi grčka slova ć i P. Konstantin je poslušao Hrista, dobio bitku, pobedonosno ušao u Rim, a godinu dana kasnije doneo čuveni Milanski edikt kojim je hrišćanima dao slobodu veroispovesti, a hrišćanstvo učinio ravnopravnom sa ostalim religijama carstva.

Ognjan RADULOVIĆ
Snimio Miloš LUŽANIN

Preuzeto sa sajta Ilustrovane Politike

Dodaj komentar

Ime (obavezno)

E-mail (obavezno)

Website

Naslov

Obavesti me o odgovorima

Osveži

Send

Odustani