Sjedinjene Američke Države

SAD je jedina zemlja, koju u Južnoj Africi neće predstavljati fudbalska reprezentacija. To bi za prosečnog Amerikanca značilo da na teren treba da istrče mišićavi momci, sa kacigama, naramenicama i da u RUKAMA nose jajastu loptu.

To je fudbal!

A, ovo drugo, manje važno za Amerikanca je – soker.

Uprkos svim naporima i angažovanju (vremešnih) evropskih zvezda poput Pelea, Franca Bekenbauera, Dejvida Bekama, Saše Ćurčića, Lotara Mateusa, Jirgena Klinsmana i ostalih, ono što mi nazivamo fudbalom, u Sjedinjenim Državama ostao je sport drugog reda, iza bejzbola, američkog fudbala, košarke, hokeja na ledu, pa i plivanja, tenisa, boksa…

To, međutim, nije značilo da je SAD bio bez plasmana na SP i bez uspeha na istim.Nije greška, SAD je neizostavni učesnik Mundijala već 20 godina, a to nije baš svima polazilo za rukom.

Najveći uspeh, na sedam dosadašnjih učešća, reprezentacija SAD ostvarila je na prvom Svetskom prvenstvu u Urugvaju 1930. godine, kada je stigla do polufinala. Međutim, zlatnim slovima u njihovoj istoriji ispisan je susret protiv evropske velesile, Engleske, 1950. godine, koju su nadigrali sa 1:0. Upravo je taj susret apostrofiran u istoriji „Gordog Albiona“ kao jedan od najsramnijih ikada odigranih.

Pre osam godina, u Japanu i Južnoj Koreji, „jenkiji“ su stigli do četvrtfinala, preko Meksika (2:0), a pre toga su u grupi šokirali moćni Portugal, Luisa Figa, Ruija Košte, Sa Pinta, Žoaa Pinta, Serža Koneisaa, Nuna Gomeša, Paulete, Fernanda Kouta…

Ispali su od Nemaca, teško, sa 1:0.

Posle legendarnog Brusa Arene, koji je Amerikance predvodio 12 godina zaključno sa SP u Nemačkoj 2006, ovog puta ulogu selektora imaće Bob Bredli. Arena se povukao posle 0:3 sa Česima, 1:2 sa Ganom i 1:1 sa Italijom, a Bredli će u Južnoj Africi, u konkurenciji Engleske, Slovenije i Alžira pokušati da vrati „Jenkije“ u drugu fazu. Tamo, potencijalni protivnik SAD može da bude i Srbija.