Radovan Pavlovski (Niš, 23. novembar 1937) je makedonski pesnik, eseist i putopisac, koji je neke od svojih knjiga poezije napisao i objavio prvo na srpskohrvatskom jeziku.
Studirao je pravo i književnost na Univerzitetu u Skoplju. Živeo je i radio u Zagrebu (1964 – 1982) i u Beogradu (1982 – 1985), a od 1985. živi u Skoplju. Član je Makedonske akademije nauka i umetnosti, Društva pisaca Makedonije, Makedonskog PEN centra, kao i Udruženja književnika Srbije i Društva književnika Hrvatske.
Pored makedonskih izdanja, pesničke knjige su mu objavljene na srpskom jeziku (deset), turskom (tri), engleskom (dve), francuskom, švedskom, ruskom, češkom, rumunskom, slovenačkom i albanskom jeziku.
- Суша, Ñвадбе и Ñелидбе (поезија, 1961)
- Корабља (поезија, 1964),
- ВиÑоко подне (поезија, 1966),
- Клима и лира (поезија, 1966),
- Боемија Природе (1969),
- Ðиз прозирноÑÑ‚ мача (поезија, 1971),
- Сунце за које змија не зна (поезија, 1972),
- Пир (поезија, 1973),
- Зрна (поезија, 1975),
- Муње (поезија, 1978),
- Страже (поезија, 1980),
- Магија момче (поезија, 1981),
- Чума (поезија, 1984),
- Отклучавање путева (путопиÑ, 1986),
- Клучеви (поезија, 1986),
- Марена (поезија, 1986),
- Избрана дела у три тома (1986),
- Темељник (поезија, 1988),
- Зрна, Муње и Кључеви (трилогија, 1989),
- Бог јутра (поезија, 1991),
- Шта може поезија (еÑеји, 1993),
- ВаÑељенÑка деца (поезија за децу, 1993),
- ДемократÑка џунгла (политички еÑеји, 1994),
- Оглашивач звука (поезија, 1995),
- Порука пеÑника за Ñве пеÑнике Ñвета – Струшке вечери поезије (1995),
- Син Сунца (поезија, 1999),
- Ðа једно око (поезија, 2002),
- ГоÑподар пера (поезија, 2006),
- Ја Ñам време (поезија, 2009),