Dignu se ja – pa preko brdo u Studenu. Usput utepa još dva-tri zajca – berićatvrsm. Sedo i ubavo se odmori i naspava se k’ko dembelin, te ti gi oni toprv iskačaju iz jedio šumče. Pogleda gi, obesili nosovi. Sedoše pri men – trljaju oči ispod veđe na utepaii zajci…
Zaneja sam se k’ko pop Jova u očenaš. Frlji oči na kude kasarinu Topdžijsku, more ide ništo po onaj malecak bedem što je do vrbaci. Šće toj da bidne, majku mu bre Kalčo, vikam si u seb’. Utuvi se da vidim, pa polak pođo na kude njeg’. Kad on, žena buđava, spazija me zar, pa čučnuja kude jednu koprivu i učuljija uši.
