Kvartet Nikolo Feracija dolazi iz Italije. Uz Feracijev kontrabas sa bine su se još slušali klavir, saksofon i bubanj. Muzika im se bazira na evropskom džezu, a autorski materijal povremeno je dobijao i formu slobodnog (free) džeza.
Bugarski Akaga bio je najavljen kao neka džez, da kažemo, „papazjanija“, tačnije mešavina svakakvih (naizgled) nespojivih pravaca. Umesto svega toga, bend se odlučio da predstavi set koji je bio uglavnom neka rok-fank-džez fuzija, što je sa njihovom duvačkom sekcijom ispalo jako dobro. Nastup im je delovao i nekako skraćeno, možda zato što se satnica, za pohvalu, ove večeri maksimalno poštovala kako bi Duško Gojković nastupio tačno na vreme.
Pre nego što je počeo koncert Duška Gojkovića i njegovog Belgrade Summit okteta, lokalna slikarka Dubravka Katić u dogovoru sa organizatorima našem trubaču je uručila njegov portret. Gojković, ponovo na Nišvilu, imao je izuzetan džezerski koncert. „Latino Samba“, „Balada za Majlsa“, „Quo Vadis Samba“, „Summertime“ i druge kompozicije umiljato iz Gojkovićeve trube plovile su Tvrđavom. Na kraju je Gojković zasluženo dobio stojeće ovacije, i pozvan je na bis.
Sjajni džez bubnjar Adam Nusbaum sa ZZ kvartetom muziku bazira na improvizaciji, kao jednoj od specifičnosti džeza kao muzičkog žanra. U pitanju je bila promocija novog albuma „Beyond The Lines“. Odličan koncert na kome se nije znalo ko je bolji muzičar.
Glavne zvezde večeri, za malo mlađu publiku, bili su namački Jazzanova sa pevačem Polom Rendolfom. Figura nalik Leniju Kravicu, bio je harizmatičan, razigran na bini i pre svega Pol je odličan pevač. Majstori moderne džez fuzije uklapaju odlično elektroniku, fank, rok i džez u svoje pesme. Pol je koncert počeo kao basista, a kasnije je isključivo preuzeo ulogu vokaliste. U toku nastupa kao rekvizite je koristio pištaljku i megafon, što je samo uzburkalo atmosferu u publici. Definitivno najveća gužva tokom ove tri večeri, gde se igralo, pevalo i veselilo. Iako je prvi deo seta bio usporeniji, polako su se zahuktavali i ostavili i više nego pozitivna utisak, a zasluženo su pozvani i na bis. Jedini minus koncertu je što se ispred bine, gde je bila najveća gužva lošije čuo zvuk, pre svega glas. Ali su zato oni malo „udaljeniji“ imali perfektan zvuk.
Veče je zatvoreno još jednim dobrim koncertom. Uroš Perić, rođen kao Slovenac, poreklom Srbin, ne samo da ima identičan glas Reja Čarlsa već uspešno skida i njegove pokrete. A njegova muzička interpretacija Reja Čarlsa je više puta nagrađivana, što dovoljno govori o njenom kvalitetu. Do kasnih sati uživalo se uz „Georgia on My Mind“, „Mess Around“, „Drown In My Own Tears“, „Hit The Road Jack“…
Fotogalerija – Nišville 2013
Piše: Miloš Najdanović – BalkanRock