(Columbia, 2007)
Manic Street Preachers su sjajan bend. Ako vam treba valjan dokaz za ovu tvrdnju, preslušajte njihov novi, osmi po redu, album „Send Away The Tigers“. Socijalisti po opredeljenju, Manics su odrasli tokom velikom rudarskog štrajka u rodnom Blekvudu, južni Vels, što je itekako uticalo na njihov buntovnicki duh. Kontraverze koje su ih pratile kulminirale su nestankom gitariste Ricija Džejmsa 1995, cija sudbina je do današnjeg dana ostala misterija. Politicki i društveno angažovani, Manics i na novom albumu isporucuju cvrsti gitarski rok sa primesama panka i brit popa, a sve to garnirano je provokativnim stihovima. Prvi singl je postao ultimativni hit odmah po objavljivanju, u pitanju je izvanredna numera „Your Love Alone Is Not Enough“ uradena u duetu sa Ninom Person, pevacicom Cardigansa. Pesmu prati jednostavan spot, a zanimljivo je da u istoj postoji stih „Trade all your heroes in for ghosts“, što je ocigledna referenca na Pink Floyd i njihovu trejdmark pesmu „Wish You Were Here“. Album je veoma inteligentno sklopljen, tako da stilovi variraju ali ne i kvalitet. Otvara ga naslovna numera, da bi za njom usledili sjajni momenti u pesmama „Underdog“, „Autumn Song“, „I’m Just A Patsy“ u kojima Džejms Din Bredfild svojim upecatljivim vokalom daje osobenost i snagu. Uopšte uzev, „Send Away The Tigers“ je jedan od najboljih albuma u dugoj karijeri Manicsa, prepun referenci na ranije radove, ocigledan rezultat iskustva sakupljenog po mukotrpnom putu od energicnog politickog panka do sofisticiranog pop mejnstrima.
Pesme na njemu poseduje snagu „Generation Terrorist“ i komercijalni potencijal i pop šarm njihove do sada najuspešnije ploce “ This Is My Truth Tell Me Yours“. Uz solo albume koje su prošle godine objavili Din Bredfild i Niki Vajr, „Send Away The Tigers“ zaokružuje svojevrsnu trilogiju i donosi novo videnje uvek zanimljivih i aktuelnih Manicsa. Ostaje nam samo nada da cemo uskoro imati prilike da ih cujemo uživo… Recimo: Beogradska Arena, na jesen?
Dejan Stojiljković