Insajder

Insajder | Animania 2010

Insajder

Zanimljivo veče u uspavanom Naisusu

Kratkim filmovima je u Nišu udahnut novi život. Nakon FNW festa na red je došao festival kratkih animiranih filmova logičnog naziva „Animanima“.

Projekciju je organizovao niški SKC u saradnji sa čačanskim Domom kulture u amfiteatru filozofskog fakulteta, koji je bio toliko krcat da sam sedeo na podu izmedju redova. To dovoljno dokazuje da u ovom gradu postoji interesovanje za malo nekonvencionalnije vidove umetnosti koji se, na žalost, dešavaju jednom u tri meseca.
Prisutnima je predstavljeno 12 filmova iz celog sveta mada je očigledno preovladavala francuska produkcija. U roku od sat i po smenjivali su se radovi različitih stilova, različite dužine trajanja, na različitim jezicima ali i različitog stepena zanimljivosti.

Recimo prvi film nije obećavao. Bio je to rad japanskog animatora Mirai Mizuea pod nazivom „Gužva“. Ako ste očekivali mange sa šiljatim frizurama ili šiljatim velikim…khn…da…prevarili ste se. Ovaj, na sreću, baš kratak film od par minuta izgleda kao animirana verzija „Galaksije“ sa Nintenda, sa jednako iritantnom muzikom i epi-napadom u najavi.

Medjutim naredni film je uspeo da vrlo brzo potisne ono japansko čudo u zaborav. Film nazvan „Napasti“ delo je Marka Krestija iz Velike Britanije, tačnije Bristola. Kako iz Bristola ništa optimistično nije došlo (Massive Attack, Tricky, Portishead…) tako su i ovom filmu preovladavali sivo-beli pejzaži da bi tek kasnije uletela po neka boja koja je nalašavala stvari. Film prati neobičnu priču simpatične životinjice koja izgleda kao ukrštanje zeca, psa i pustinjskog skoči-miša. Sjajna animacija nalik na onu iz „Pixara“ i „Dreamworksa“, kao i sjajnom pratećom zvučnom podlogom, ovaj film je zaradio najveći aplauz te večeri…možda zato što se ipak završava sa tračkom nade.

Treći po redu je bio film intrigantnog naziva „Deda Mraz-fašističke godine“…i radi se upravo o tome. Dedi dojadilo da bude fin i dao vilenjacima šmajsere u ruke, one sa velikim ušima dao u logore i krenuo u pohod na celi svet ruku pod ruku sa Hićom. Kratko, satirično i po prvi put te večeri sa naracijom. Ovaj film, koji inače podseća na crtaće iz 70-tih, nasmejao je sve prisutne.

Za sledeći film autoru su sigurno otpali beli bubrezi dok ga je uradio. Švedjanin Johanes Niholm odlučio se da napravi film o tipu od plastelina iz frejmova! Kroz nekoliko poglavlja vidimo njegovo neuspelo čišćenje stana, dočekivanje ribe i, za malo, uspešnu ejakulaciju. Zanimljiva stvar sa puno uloženog truda i potrošenih živaca ali ipak ne preterano prijatna za oko.

Zatim smo opet imali prilike da vidimo klasično kompjuterski animiran film pod nazivom „Francuska rugalica“ autora Fabris Zubera. Tip koji srče espreso u kafeu odjednom shvati da je zaboravio novčanik i da nema kintu da plati to zadovoljstvo. Obična situacija u kojoj bi mogao da se nadje svako od nas. Medjutim naš junak se odlučuje za čudno rešenje koje uključuje bakutanera punog love koji drema za stolom pored i ima masku pljačkaša u torbici. Simpatičan film sa porukom.

Film „Krila i vesla“ koji je usledio radjen je od strane litvanca Vladimira Leščinova i dobio je nagradu za najbolju režiju. Po malo čudan i konfuzan crtani film bez dijaloga ostavio je zbunjenim dobar deo publike.

Najkraći film te večeri je ustvari odlična reklama za Audi Q5 koja je rad britanskog tandema Rasela Bruna i Erona Dafija i nosi simboličan naziv „Unboxed“.

Opet jedan francuski film smešten u Kini(valjda) i prati radjanje čudne ljubavi izmedju Mei Ling(naziv filma) i jednooke hobotnice! Mislim da su na kraju svi pomislili isto „Ludi Japanci“…

Pretposlednji film je haotični petominutni sastanak dvoje ljudi koji je na ovaj način predstavio poljak Mihail Soho . Crveno-crna animacija praćena dinamičnim balkanskim post-apokaliptičnim tangom po uzoru na Borisa Kovača se završava sa cigarom „za posle“ i ogromnim redom muškaraca ispred stana dotične „Ženske“.

Sam kraj je verovatno bio i najdosadniji. Film nosi naziv „Madagaskar“ i ceo više liči na animiranu reklamu za „Kon Tiki“ nego na onaj film sa pingvinima. Medjutim jedna stvar je neosporna. Ovaj film u sebi obuhvata sve stilove animacije odjednom i barem ga je na taj način Bastijan Dibua učinio interesantnim.

Retko zanimljivo veče u učmalom Naisusu. Svi smo željni sličnih poduhvata ali vreme će pokazati koliko će ih biti. Očigledno je da ima za koga. Što se ovoga konkretno tiče-THUMBS UP!

Piše: Aleksandar Nikolić Coa