Kolumne

Homer Karabeg – SOS SRBIJA

iliti Ko nam je kriv što iz begea nismo

Pre neki dan prepodobni nam i namršteni ministar trgovine i usluga (!!!) Slobodan Milosavljević, inače, jedan od najljigavijih i najbesramnijih likova na srpskoj političkoj sceni, zvanično i svečano otvori SOS market, specijalnu prodavnicu za socijalno ugrožene sugrađane. I pritom izjavi kako razlog njegove namrštenosti nije mogućnost fekalnih padavina niti činjenica da će možda i njegovo deltoidno visočanstvo, kome se mali Sloba već duže vreme uspešno uvlači znate već gde, možda morati da posluje sa smanjenom maržom, već da je i kao čovek i kao član Vlade (jedno očigledno isključuje drugo) nesrećan što je kriza stigla u Srbiju (ovde smo se već navikli da čitamo – Beograd). Iz čega se dolazi do zaključka da su do tada u nas samo med i mleko tekli. I pokoja kapljica viskija, biće. I malo kavijara na bajatom kruhu…

Slobodan Milosavljević

A možda je razlog ministrovog naboranog čela i stisnutih usana bio i to što je SOS market bio prisiljen da otvori baš u njegovoj prestonici, Beogradu. Gradu u kome obitavaju dve trećine srpskih milionera (Nešto preko 11 hiljada od 16 hiljada ukupno. Nišu je, čisto da znate, za dlaku izbegla bronza jer je iza Novog Sada i Kragujevca), velegradu u koji se sliva više od 60% platnog fonda (iako unutrašnjost Srbije ima 60% više stanovnika, pa vi izračunajte koliko je to više para po glavi), metropoli koja je dom rukovodstava i Upravnih odbora svih javnih preduzeća, megalopolisu iz kojeg operišu svi državni funkcioneri, ministri i velika većina poslanika, sve dahije koje na ostatak Srbije gledaju samo kada treba da se namakne koji procenat glasova, i, najzad, samosebidovoljnoj prestonici svega što je iole isplativo sem kriminala i mafije. Jer, kao što znamo, mafije su negde drugde, i građevinska i zdravstvena i putarska i fakultetska i obdanišna i štatijaznamkojaveć mafija imaju legla samo u mitom i korupcijom ogrezloj unutrašnjosti Srbije, dok nam je sveti Beograd i dalje nevin i čist, blistav u svojoj čestitosti i poštenju, kao dom radnih, vrednih i dobro plaćenih ljudi.

Na žalost, ne i bogatih ljudi, ako je sudeći po planovima da se u narednom periodu otvori još desetak SOS marketa po Beogradu i, ako budu raspoloženi, još jedan u Zaječaru… Pa naravno, ako je ostatak Srbije već zaražen i mitom i korupcijom i javašlukom svake vrste, onda on sigurno uživa u nelegalno stečenom bogatstvu, neoporezovanom, samim tim iz siromašnih beogradskih usta otrgnutom, kapitalu, onda ta dobrostojeća raja i nema potrebe za prodavnicama koje ne služe za bogaćenje svetskom krizom pogođenih tajkuna… A i zamislite da je gospodin ministar usluga taj market morao da otvori negde u provinciji. Prvo, morao bi da ustane rano. Pa bi onda morao da troši benzin da se službenim automobilima sa pratnjom doveze tamo. A vreme je štednje, zna se. Pa ne bi imao ko da ga snima, sve su televizije sa nacionalnom frekvencijom u prestonici, šta njega briga za ove lokalne siročiće sa zanemarljivom gledanošću… Ma smaranje, bre… Nije on valjda postao ministar pa da se šeta po Srbiji ko tamo neka magistralka i to još van predizborne kampanje…

Na stranu sa sarkazmom, ali gde je kraj licemerja beogradskih dahija sa malim Slobom barjaktarem?! Zar je moguće da ne postoji potreba za tim jebenim marketima negde na jugu Srbije, recimo? Zar je moguće da jadni ljudi u Surdulici, Vranju, Pirotu, Leskovcu, Aleksincu, Prokuplju, Nišu, koji rade za sto pedeset evra, ako uopšte budu u prilici da nađu posao, ne zaslužuju možda neki market u kome su proizvodi bez astonomskih marži? Da li je taj Milosavljević sa đonom od obraza možda ministar trgovine Srbije ili je samo prestoničanima na usluzi?

Za kraj, samo ću da pomenem reči one spodobe kakvu samo prestonica može da proglasi poznatom, plastičnog monstruma čiji je jedini uspeh u životu što se udala za tamo nekog tupavog fudbalera, koja se odaziva na najumobolniji nadimak na svetu, Sani Armani. Kada su je pitali za njen sukob u Velikom bratu sa onim pčelarom, mudro je izjavila kako tu samo postoje razlike u shvatanjima, jer je, zaboga, on rođen u tamo nekom selu, a ona je ipak iz Beograda. I sad on treba da žali zbog toga. Valjda treba i nama da bude žao što nismo iz Beograda. A ja se jedino plašim da je sve bliži trenutak kada će njima biti žao što jesu…
Homer Karabeg