Vlasta Mihajlović je bio sportski radniki i sokolac između dva svetska rata. Kao vođa rukometne sekcije FD Žečezničar je primenjivao iskustva stečena u sokolskoj organizaciji. Smatrao je da je rukometna organizacija najpre vaspitna organizacija. Uticao je na igrače, a oni su to prihvatili, vaspitno. Bila su mu strana dogovaranja oko rezultata, grubosti u igri, provociranje protivnika, međusobne svađe i drugo. Cenio je viteštvo u sportu.
O igračima je vodio brigu kao o sopstvenoj deci. Poslednji je odlazio na počinak prilikom putovanja, a prvi je ustajao. Kada deca ustanu sve je trebalo da bude spremno. Ishrana posebno.
Bata Vlasta je je bio pomalo, kako kažu Nišlije kicoš, Uvek je bio obrijan i doteran. Očekivao je da takvi budu i igrači. Odnosio se prema igračima kao prema sebi ravnim ali je, to je nesumnjivo, uživao kod igrača poštovanje.
Kada se govori o prvom periodu razvoja rukometa u Nišu ime Bata Vlaste, kao i njegov doprinos i rad se nezaboravljaju.