Isti intervju imaćete prilike da vidite u sledećim izdanjima „Blic žene“, „Lepote i zdravlja“, „Jefimije“ i „Pan erotike“.
I šta vi tu…kao svirate a?
U početku smo bili etiketirani od strane nekih gazdi lokala(krčmi ili šta već) kao Heavy Punk, nakon toga je došao MTV Nu Metal, pa Grunge i sada smo Tango Metal.
Zašto baš „tango metal“? Nešto nisam video na vašim svirkama latino tipove koji izvrću ribe i glodju ruže.
Sve to potiče od rituala koji bend izvodi pred svaki nastup.Postupak je sledeci:
Nas petorica se skidamo goli i počinjemo sa polučasovnom masažom.Jedini naš zahtev pred nastupe je da nam organizator obezbedi što više kokosovog ulja i mokrih peškira(po mogućstvu korišćenih). Kada dobro jedan drugog natrljamo, onda počinje „Jaffa“ ples. Za ovaj ples je veoma važno da svaki od nas petorice bude što više natopljen uljem! Tada napravimo krug, zagrlimo se i dodirujemo tabanima. Onda nastupa naš menađer Rikardo De Rosa. Energičnim potezima otklanja višak ulja sa svakog od nas i navlači nam unihope. Kada je sve spremno, počinjemo sa preslušavanjem naših pesama i lagano kreiramo set listu. E sada kakve to veze ima sa tango metalom… ne znam.
Kaće više taj album?
Ne smem mnogo toga da ti otkrivam, jedino što mogu da kažem je da od novembra krećemo sa snimanjem istog. Rikardo će izači sa zvaničnim saopštenjem krajem oktobra.
Koliko će na njemu biti već poznatih pesama sa prethodna dva EP-ja (junk-yard i mode)?
Početkom marta ove godine, unajmili smo ekipu ljudi čiji je zadatak bio da ustanove koje su najslušanije pesme Styptic-a. Veoma su profesionalno odradili svoj deo posla i nakon dva meseca dostavili su nam spisak najbolje kotiranih pesama. Na osnovu tih podataka naš tim nam je predložio da se na albumu nađu četiri stare i sedam novih pesama. Znači na prvom albumu pod nazivom „Noesis“ biće 11 (slovima: jedanaest) hitova.
Da li će biti bukleta da konačno vidimo o čemu to Ćale peva? Ja provedo ceo dan s uvo na zvučnik al džabe, nisam mnogo odmako.
U planu je da album izađe samo na kaseti, tako da će i buklet biti skromniji. Naravno, biće tekstova ali pošto se sve štampa u Kini, tekstovi će biti ispisani na kineskom, eventualno na arapskom je nam je u planu da se za početak probijemo po Aziji.
Koja vam je svirka bila najsranje?
U bogatoj koncertnoj istoriji benda teško je izdvojiti najsranje svirku. Mislim da ih je previše bilo ali takođe je sve to zavisilo od nekih sporednih faktora, tako da mi je lakše bilo da ti odgovorim koja svirka je bila super. Jedino Rikardo može da odgovori na tako kompleksno pitanje.
Da li se stidite zbog nečega što privatno slušate od muzike?
Iskreno, NE. Ja volim da poslušam dobar folk aranžman, sve dobro što izađe iz kuhinje Saše Popovića. Skoro sam dobio poziv od Jelene Bačić-Alimpić za gostovanje u emisiji i imao priliku da upoznam prave ikone folk-pop i dens industrije. Sjajni ljudi i sjajna muzika, pratim Zvevde Granda i obožavam Dušana Svilara, mlad momak iz Subotice sa hit pesmom „Iznad proseka“. Toplo preporučujem.
Koje pesme naručujete po kafanama?
Ovo su neke od najomiljenijh:
Šeki Turković – Ja sam momak za devojke sve, Haris – Hladno je, ugrij me, Cune – Janičar, Šemsa Suljakovic – Razbio si času, Mile Kitić – Vuk samotnjak, Dobrivoje Topalović – Kad bih mog’o i umro bih za te, Keba – Ej, sudbino, Safet Alija – Zadnji gros, Hanka Paldum – Ja te volim, Dzej – Ni jedne usne se ne ljube same i Nedelja, Marinko Rokvic – Potrazicu oči nesto zelenije, Aca Ilić – Isplači se na grudima mojim, Kvaka – Na rastanku, Sejo Pitić – Plava žena, topla zima, Savo Radusinović – Ko te noćas miluje po ruci, Hoki – Nazdravite drugovi, Nedeljko Bilkić – Krčma u planini… I da ne nabrajam dalje, ovo je recimo zadnji put bilo aktuelno u kafani, bar do trenutka dokle me sećanje služi.
Pevač vam dere vinjak kolko sam primetio. Šta ostali iz benda najviše loču?
Na turnejama obično pijemo Jager, jer plaćaju ogomne novce kako bi rekli koju lepu reč o njima. Prestali smo da pijemo sve što ima manje od 60% alkohola u sebi, tako da nam je izbor pića veoma ograničen.
Ajd sad ono bitnije. Kako je došlo do organizacije za „Sounds of struggle“ mini-fest? Ipak je to nekonvencionalna vrsta muzike čak i za rokere/metalce.
Jedino mogu da kažem da ovakav spoj bendova Niš nije video sigurno od HC Festa koji se odrzao neke 2001/02 u bioskopu Čegar. Ja sam se sa idejom o dovođenju ova dva benda obratio ekipi iz Balkanrock-a i zajedno u dogovoru sa niškim SKC-om smo odlučili da u narednih nekoliko meseci organizujemo ovaj festival. Znači ovo je samo prvi u nizu, a očekujete još zanimljivih imena ubuduće.
Kako vam se čine ostali učesnici?
Repression Release su mladi momci sa dosta potencijala, treba da steknu kilometražu i onda će sve biti na svom mestu. Consecration je veoma specifičan bend na ovim prostorima, imaju svoju priču i vidim da je veoma uspešno guraju. Deadrise je jedna zajebana mašinerija sa veoma brutalnim zvukom i bez kompromisa.
I da završimo ozbiljnim temama. Kako se Styptic bori protiv svecke ekonomske krize i da li ce usled budžetskog deficita jedan od gitarista ostati bez posla? Dve gitare su ipak čisto rasipanje…
Naprotiv, razmišljamo o još jednoj gitari i klavijaturi. Ono što ce se naći na albumu zahteva dodatne snage za live nastupe, tako da očekujte malo veću grupu ljudi na bini. A što se krize tiče, nama je ona donela samo pozitivne stvari, šteta ako ne potraje duže.
Hvala ti što si izdvojio vreme za ovu glupost. Vidimo se u subotu na pravnom da pustim po jeger…
Razgovarao: Aleksandar Nikolić – Coa