I u Austrijskom osvajanju Niša 1689. god. Vinik je imao kljucnu ulogu. Turci su naime napad austrijanaca ocekivali kod Aleksinca pa su zato iskopali rov u samom polju pokraj Niša koji je išao od Nišave pa sve do kraja vinograda na Popovoj glavi, na Pantaleju medutim ova njihova zamisao je prekinuta brzim dolaskom Austrijanaca pod komandom grofa Badenskog, tako da je rov završen samo od Nišave do Vinika.
Glavna zamisao komandanta turske vojske bila je neperekidna linijska odbrana sa manjom rezervom janicara na levoj obali Nišave. Nailaskom Austrijanaca Turci su bili rasporedeni u svojim rovovima. Srednji deo zaposeo je serasker Arap Redžep paša a na tom delu bila je skoncentrisana i turska artiljerija i merzeri na dubini od 200 m. Desno krilo turske vojske koje se nalazilo na padinama prema Viniku bilo je sastavljeno od vojnika beglerbega od Rumelije, Zurnapa Mustaf paše i grugih turskih glavešina. Van šanca na Panteleju nalazio se Mahmud paša sa oko 15000 Arnauta iz Peci. Grof Ludvig Badenski stigao je 22. septembra u selo Toponica što je bilo oko jednu milju od prvih odbrambenih turskih linija Sledeceg dana 23. septembra 1689. god. Austrijanci kojih je bilo oko 16000 krenuli su na tursku vojsku koja je prema procenama Badenskog brojala oko 40000 vojnika medutim njih je odmah napala turska konjica sa leve obale Nišave ali je napad na srecu bio neuspešan jer je reka nabujala pa su se konjanici povukli. To je ipak nateralo Badenskog da promeni manevar i on sa svojom vojskom, saznavši pre toga od jednog turskog zarobljenika da su šancevi na Viniku prazni, nareduje da srpski odred pod komandom Pavla Nestorovica Dejaka izbije i obezbedi taj pravac. I odatle sa Vinika koji se poseda i artiljerijom pocinje austrijski napad na Niš. Unutrašnji razdor Turskih komandanata, panika i nesposobnost turskih oficira doveo je do toga da Niš padne uruke Austrijanaca a Vinik je opet korišcen kao jedna od kljucnih tacaka za osvajanje grada.
Piše: Vladan Stojiljkovic – Ãane
Foto: Milan Nikolic – Pragnjus
Knez Milan Obrenovic koji je slavljen kao oslobodilac Niša imao je veliku želju da se Niš unapredi od obicne kasabe i okrene u smeru velikih modernih srpskih gradova. Ideja kneza bila je da se moderni Niš formira na desnoj obali Nišave : Padine Vinika sve do Nišave – to ocedno mesto sa najboljim strujanjima vazduha ili kako strucnjaci kažu „ružom vetrova“ osuncano i sa lepim vidikom, ostajalo je deenijama pod oranicama, vinogradima, travnjacima i bagremovim šumarcima. Medutim Knezov predlog je naišao na otpor svih videnijih Nišlija koji nisu hteli da napuste svoje kuce i imanja sa druge strane reke pa makar je to na „nezdravom i nekada mocvarnom terenu“. Koliko je ovo naljutilo kneza govori i cinjenica da se predomislio i odbio da pomogne obnovu manastirišta i manastira Sv. Panteleja odnosno da ga obnovi onako kako ga je Stevan Nemanja sagradio.
