Turske oči nad Nišom

Ni drugi posetioci i osvajaci koji su boravili na ovom podrucju nisu bili imuni za Vinicko podrucje. Zauzimanjem Niša Turci su brzo uvideli njegov strateški znacaj i jaku tacku na koju su mogli da se oslanjaju u daljim osvajanjima. Takode im je pažnju privukao i Vinik kao i suprotna Gorica položaji sa kojih se lako kontroliše gotovo cela niška kotlina narocito pojavom dalekometnog artiljerijskog naoružanja.
Uloga Vinika u kasnijem periodu, a narocito za vreme jedne od najvecih bitaka I srpskog ustanka bice veoma važna. Turci su položaj Vinika odnosno istocni deo koristili kao položaje artiljerije, sa koga su tukli po položajima ustanika na Cegru. Ljudstvo i tehnika izvuceni su na brdo podzemnim tunelom ciji su ostaci vidljivi i dan danas a koji je u anticko doba bio jedan od delova spleta laguma usmerenih prema Niškoj tvrdavi. Lagumi su bili zidani od opeke sa polukružnom tavanicom dovoljne visine da covek bez problema može da se krece kroz njih, širina im je bila oko metar. Na žalost nikada nisu dovoljno istraženi pa se njihova prava namena može samo pretpostavljati. Kroz ove lagume Turci su, videvši da tok Cegarskog boja poprima dramaticne razmere, izvukli jednu dobro opremljenu i odmornu jedinicu janicara koja je iznenadila Sindelica i udarila na njegovo oslabljeno desno krilo razbivši ga, i tako preokrenula tok bitke u tursku korist.

Piše: Vladan Stojiljkovic – Ðane
Foto: Milan Nikolic – Pragnjus

U periodu Niških buna od 1833. do 1842. koje su se dešavale na prostoru Niša i okoline, Vinik je imao veoma važnu ulogu u nastojanjima ustanika da destabilizuju turski garnizon u gradu. Ustanici su kao prioritetni cilj imali da zauzmu sam grad a u tu svrhu su bili organizovani u dve grupe . Kako izvori govore Miloje Jovanovic cuveni ustanicki voda iz sela Kamenice preuzeo je glavnu komandu nad Nišavcima i Moravcima, a Stojan Ilic – Cavdar poreklom iz Zaplanja poveo je svoje zemljake da zaposednu prolaz na leskovackom putu kod utvrdenja Kurvingrad. Još jedan deo pobunjenika vodili su Nikola Ilijic Srndak kao i Marko Popovic koji je zauzeo položaj po kome on kasnije dobi naziv Markovo kale. Naime, Miloje Jovanovic je imao zadatak da zauzme Vinik kao položaj koji ima najbolju preglednost i na varoš i na Nišku tvrdavu u kojoj je bila smeštena turska vojska i njena logistika. Odatle je imao i zadatak da napadne grad, pošto malo zadobije oružja i municije. Vršeci pritisak sa Vinika Miloje je vršio konstantni pritisak na Turke a Marko Popovic i Nikola Ilijic Srndak – „grdne jade ciniše Turcima koji behu na tu stranu svu svoju uspravili da bi obezbedili leda i prokrcili sebi put u slucaju propasti od Milojeve vojske koja beše brojno veca i od Turske i od Srndakove i od Markove. Turci su u nastojanjima da se odbrane u pocetku napadali sa dve strane da bi sprecili da pobunjenici udu u grad, na severu Vinik da bi odbili pobunjenike i na jug takode da bi odbili napad ali i obezbedili sebi odstupnicu prema Leskovcu. Milojeva grupa naišla je na jednog stražara kod mesta „Prevalac“ padina na jugoistocnom delu Vinika, te on pošto bi napadnut pobeže u improvizovanu tvrdavu na Vinickom vrhu. Pošto Turci usmeriše sve svoje snage na Vinik Miloje se povuce prema Kamenici sa svojim ustanicima. Tu ga Turci opkoliše te se on povuše ka Matejevcu utvrdi se u Matejevacku kulu gde ga i ubiše posle duge i naporne borbe.

Verovatno najbolji i najiscrpniji opis Niša kao jakog Turskog utvrdenja prikazan je u knjizi koju je po završetku II srpsko-turskog rata objavila vrhovna komanda srpske vojske u kojoj je pored ostalog dat i jedan od iscrpnijih prikaza Vinika u to vreme.
„Vinik je 200 m. (ovde je pri merenju autor verovatno uzeo u obzir nadmorsku visinu na kojoj se grad nalazi p.a) nad Nišavom uzdignuti pupak na njenoj desnoj obali severno od grada ležeci na oko 1800 m. od njega udaljen.Istocna strana Gromadska najblaži pad ima ostale tri strane imaju vrlo strme nagibe, narocito zapadna strana, prema Aleksincu. Vinik vlada potpuno gradom i celom okolinom u poluprecniku od 4000 m.
Zbog ovakvih izvanredno vojno-geografskih svojstava, Vinik je privukao pažnju Mithad-paše nekadašnjeg guvernera niškog, pa ovaj podiže na njemu u periodu od 1862 do 1864 na najvažnijim tackama i uglovima detaširana i zatvorena utvrdenja sa jakim profilima i zidanim redutima u sredini – tabije
Reduti su dosta jako ozidani na dva sprata: donji za municiju, a gornji sa prorezima za poslednju odbranu. Krov je na redutu sasvim obican pokriven ceremidom i izložen jakom rušenju što predstavlja jedan od nedostataka kod ovih inace dobro smišljenih i rasporedenih utvrdenja i forova.

Prva dva fora obrazuju front protiv napada od strane Aleksinca a poslednja dva (3 i 4) od napada sa Gramade. Prva tri su u apsolutnoj visini a poslednji for je nešto istaknut unapred na jednom jeziku u polovini visine tri fora. Prva tri uzajamno se flankiraju (bocna vatra) a poslednja dva opet obrazuju vatru na gromadskom putu ( ovde autor s obzirom da se radi o vojnoj opservaciji daje mogucnost i namenu upotrebe utvrdenja). Meduprostori su napunjeni vešto streljackim rovovima i ramenobranima koji flankiraju rovove sa svih strana i svuda proizvode unakrsnu vatru. Na temenu Vinika, u8 sredini na najvišoj tacci podignuto je jako utvrdenje za smeštaj rezerve i posledenju odbranu ovog divnog položaja.Vinik je bio naoružan (armiran) sa 11 razlicitih oruda 5 ostragana šest funtovnih dva Merzera glatka i cetiri haubice glatke.“
U izveštaju se dalje govori nešto o opštem izgledu kako Vinika tako i Gorice, brda na suprotnoj strani :
Kako i Vinik tako i Gorica; Markovo Kale i gabrovacki vis potpuno su bez šume Vinik, gorica i strane gabrovackog visa zasadeni su vinogradima, Bubanj je prosta ledina. Preko sviju brda vode prosti kolovozi strmog poda koji ih vezuju. Forovi na Viniku kao i Abdii pašin na Bubnju bili su telegrafski povezani sa gradom.

Posle oslobodenja Niša od Turaka tabije na Viniku prilicno urušene dobile su nove nazive:
1. Komandant tabija-knez Mihajlo
2. Zuav tabija-knez Milan
3. Nizam tabija-knez naslednik Aleksandar
4. Mithad pašina-Stevan Sindelic