Svake godine, za Vidovdan planinari Niša tradicionalno organizuju nocni uspon na najviši vrh Suve planine, Trem. Tako je bilo i ove godine, grupa upornih organizovala je i uspela da izvede nocni uspon na ovaj vrh.
Piše: Vladan Stojiljkovic – Ãane
Foto: Aleksandar Dinic – Dina
Penjacka tura startuje od tacke kod planinarskog doma Bojanine vode koji se nalazi na oko 960 m. n/v. Noc u kojoj se penjalo bila je u znaku punog meseca tako da je to ostavljalo dodatni utisak na penjace a sa druge starne olakšavala je i vidljivost. Uspon je poceo oko ponoci da bi se na vrh izašlo pre svitanja i tako se sacekalo izlaženje Sunca. Inace, Trem je najviši vrh Suve planine, visok je 1810 m. i stoji nasuprot Sokolovom kamenu koji je visok 1361 m. Oba vrha su pravo umetnicko delo prirode nastali u dalekoj prošlosti Zemlje.
Sa severne strane odseceni su oštrim kamenim ivicama dok su sa južne pokriveni retkom vegetacijom, travom i niskim žbunovima kleke sa mestimicnim kamenitim delovima koji su cešci blizu oboda profila. Uspon na vrh kako smo rekli ide od Bojaninih voda 860 m.n/v i krece u pravcu istoka prema selu Kosmovac a zatim posle oko 1 km. skrece desno od puta u šumu obraslu visokim bukvama gde se odmah se nailazi na izvor koji je i jedini i poslednji na ovom putu. Putanja ide lagano kroz šumu uz relativno srednji nagib koji je sve veci kako se bližimo mestu, odnosno visoravni izmedu Sokolovog kamena i Trema poznatoj kao Devojacki grob 1317 m n/v. Šuma nije gusta ali ima dosta rastinja koje pokriva stazu a s obzirom da je ovaj pojas Suve planine goreo u velikom požaru pre nekoliko godina preko putanje se cesto nailazi na preprecena debla koja se moraju savladati. Pogled sa Devojackog groba nagoveštava da je ono što ce se ukazati sa svanucem biti daleko više nego impresivno. Hiljade svetala zaplanjske kotline pa sve dalje do Surdulice i dela Leskovca bilo je ispod nas. Posle kratkog odmora krenulo se na uspon prema samom vrhu koji se cini kao da vam je na dohvatu ruke… Medutim, nije tako. Putanja ide obodom samog profila prilicno je kamenita a težina uspona oseca se lagano kako se približavate vrhu. Profil oboda je nepravilan i prati nepravilno pomalo vijugavu putanju.
Suva planina pripada grupi Karpatsko-balkanskih planina. Koje se prostiru od reke Dunav na severu do Zaplanjsko-lužicke kotline i planine Ruj na jugu. Na istoku idu do Bugarske granice a na zapadu do gromadnih rodopskih planina Pomoravlja. Raznovrsnog su geološkog sastava usled cega su bogate raznim rudama i mineralima. Karpatsko-balkanske planine dele se na Karpatske i balkanske. U Karpatske, koje se prostiru izmedu Dunava i Crnorecke kotline, spadaju: Homoljske, Kucaj, Deli Jovan, Miroc i Beljanica. U balkanske planine koje se nalaze južno od crnorecke kotline spadaju. Rtanj, Ozren, Devica, Suva planina i Stara planina.
Oko dva sata potrebno je da se od Devojackog kamena stigne na vrh Trema i savlada visinska razlika od oko 500 m n/v. Na samom vrhu postavljen je kamen koji mu daje pravo da dominira ostalim vrhovima u okolini kao i metalna tabla sa natpisom -Trem 1810 m. Pogled je impresivan gde god se pogled pruža. Vidik se pruža do masiva Stare planine sa visokim Midžorom, na lanac nešto nižih Svrljiških planina, na susedni Sokolov kamen 1361 m.n/v. iza koga se nazire kotlina i grad Niš, celu severoistocnu stranu Babicke gore ispod koje se prostrlo Zaplanje nacickano brojnim selima, dok se iza ovih obronaka vidi Leskovac i istocno od njega Vlasotince, znaci gotovo cela jugoistocna Srbija na dlanu. Vidljivost je bila izuzetna jutro hladno, a izlazak Sunca neopisiv kada je vatrena kugla pocela da se pomalja iza senke masiva Stare planine. Spuštanje je bilo po letnjem jutru nazad na Bojanine vode pa kako Sunce uzima zamah shvatamo da uspon po letnjoj jari ovde nije preporucljiv jer je ceo masiv vrha potpuno go bez visoke vegetacije odnosno bez ijednog koliko toliko visokog drveta cija senka bi poslužila za rashladivanje posle pešacenja. Izvora vode kako smo ranije rekli nema nigde u blizini pa je neophodno poneti je u dovoljnim kolicinama.
Posle spuštanja ostaje jak utisak i želja da se Trem posle ovog letnjeg ambijenta vidi i savlada u zimskom, kada je pokriven snegom jer kažu da je svaki uspon na ovaj vrh novi i sasvim drugaciji doživljaj.
