Švajcarska

Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi biće deveto za Švajcarsku. Na tri Mundijala (1934, 1938. i 1954. godine) došla je do četvrtfinala.

U svom prvom učešću, 1934. godine u četvrtfinalu je Švajcarsku eliminisama Čehoslovačka – 2:3. Četiri godine kasnije Švajcarci su ponovo igrali u četvrtfinalu, gde su poraženi od Nemačke 2:4. U Brazilu 1950. godine Švajcarci su ispali već posle prve faze, ali su četiri godine kasnije ponovo došli do četvrtfinala. U spektakularnom meču, eliminisani su od Austrije. Švajcarci su vodili sa 3:0, ali su se Austrijanci vratili u meč i na kraju pobedili 7:5.

Na svetskim prvenstvima 1962. i 1966. godine, Švajcarci nisu prošli prvu fazu, a posle 40 godina posta uspeli su da se plasiraju na Mundijal u SAD 1994. godine. Tamo su uspeli da prođu prvi krug, ali ih je u osmini finala Španija lako pobedila 3:0.

Švajcarska je morala da igra baraž za plasman u Nemačku i to protiv najtežeg mogućeg protivnika – Turske. U prvoj utakmici u Bernu Švajcarska je pobedila 2:0, a u revanšu u paklu Istanbula izgubila 4:2, ali je zbog gola u gostima otišla na Mundijal. Utakmica između Turske i Švajcarske imala je i svoj nastavak u tunelu stadiona „Šukru Sarakoglu“, gde je izbila velika tuče, nakon čega je FIFA kaznila Tursku sa šest utakmica igranja van zemlje i pred praznim tribinama. Do utakmice u Istanbulu Švajcarci su nanizali čak 14 utakmica bez poraza.

Na prethodnom šampionatu u Nemačkoj došli su do osmine finala, a ispali su od Ukrajinaca na penale. Kuriozitet učešća Švajcaraca na turniru u Nemačkoj je taj što u četiri utakmice nisu primili gol, ali su ispali u penal-ruletu (Ukrajinci su dali tri gola, a Švajcarci nijedan u penal seriji!). Bili su prvi u svojoj grupi u kojoj je tad bila i Francuska.

Najveći adut Švajcaraca u Južnoj Africi biće iskusni nemački stručnjak Otmar Hicfeld. Nekadašnji trener Borusije iz Dortmunda i minhenskog Bajerna, preuzeo je švajcarsku selekciju posle razočaravajućeg nastupa na EURO 2008. Hicfeld nije u nepoznatoj sredini, jer je u igračkim danima nosio dresove švajcarskih klubova Lucerna, Bazela i Lugana.

„Da je moj otac znao da ću biti uspešan kao selektor Švajcarske, a ne kao trener Bajerna ili Borusije, bio bi presrećan. Švajcarsku zovemo svojom kućom“, rekao je jednom prilikom Hicfeld.

Put do Južne Afrike bio je trnovit za Švajcarce, pogotovo na početku. Jedva su iščupali remi protiv Izraela u prvom meču, a onda su se izmblamirali u Cirihu izgubivši od Luksemburga(!) 1:2. Ipak, posle toga Švajcarska se prodrmala i pobedama nad Letonijom, Grčkom i Moldavijom, potom i revanšom Luksemburgu, uspela je da se domogne prvog mesta u svojoj kvalifikacionoj grupi.

Reprezentacija Švajcarske je spoj mladosti i iskustva. Najveća zvezda svakako je Aleksandar Frej, napadač Bazela, najbolji strelac švajcarske reprezentacije u njenoj istoriji.