Iako će u Južnoj Africi premijerno nastupiti pod imenom Srbija, Svetsko prvenstvo nije ništa novo za fudbalere sa prostora „od Horgoša do Dragaša“.
Pošto i FIFA i UEFA smatraju reprezentaciju Srbije legitimnim naslednikom selekcija Srbije i Crne Gore, odnosno bivše Jugoslavije, srpski fudbalski asovi će se na Mundijalu naći po jedanaesti put.
Praktično će nam ovo biti drugi šampionat sveta, jer je 2006. godine u Nemačkoj kompletan tim bio sastavljen od Srba. Tadašnji selektor Ilija Petković pozvao je i Crnogorca Mirka Vučinića, ali je on zbog povrede morao da otkaže.
Što se tiče SCG, bilo je to takmičenje za zaborav, sa kojeg su se Petković i igrači vratili bez ijednog boda.
Priliku za „popravni“ u Južnoj Africi će imati Dejan Stanković, Nikola Žigić, Nemanja Vidić i Vladimir Stojković, dok će Ivicu Dragutinovića sprečiti povreda. Za razliku od Stankovića i Žigića, Vidić je bio u Nemačkoj ali zbog povrede nije odigrao ni minut, kao ni Stojković, koji je bio rezerva Dragoslavu Jevriću.
Potencijalni junak nacije na predstojećem Mundijalu možda se krije upravo u pomenutom kvintetu, ali „orlovi“ od kojih se sa pravom očekuje mnogo, potiču i iz mladih reprezentacija, koje su u dekadi na izmaku bile redovan učesnik završnice evropskih prvenstava. To su Miloš Krasić, Branislav Ivanović, Gojko Kačar, Zoran Tošić, Aleksandar Kolarov…
Reprezentacija Srbije na čelu sa selektorom Radomirom Antićem (61) vratila je izgubljeno poverenje navijača tako što je osvojila prvo mesto u kvalifikacionoj grupi sa Francuskom, Rumunijom i Austrijom.
„Orlovi“ nisu uspeli da savladaju favorita grupe – u Parizu je bilo 1:2, a u Beogradu 1:1 – ali su ostale mečeve odigrali kako se samo moglo poželeti. Ostvarili su sedam pobeda i kao gosti izgubili od Litvanije, kada je već sve bilo rešeno. Kada se tome dodaju odličan učinak i potpuno novi pristup prijateljskim utakmicama, jasno je da je Antić formirao tim u kojem vlada drugačija, bolja sportska atmosfera nego nekada.
„Ponosni smo što smo vizirali pasoše za Južnu Afriku. Dokazali smo da smo jaka ekipa. Siguran sam da ćemo na Mundijalu odigrati kako najbolje znamo i da nećemo ponovo razočarati narod“, izjavio je Nikola Žigić.
Selekcije bivših država su nominalno najveće uspehe ostvarile osvajanjem četvrtih mesta u Urugvaju 1930. i Čileu 1962 godine. Rezultati za respekt su i četvrtfinala u Švajcarskoj 1954, Švedskoj 1958. i Italiji 1990.
S obzirom na broj učesnika Mundijala i objektivnu snagu konkurencije, peto mesto u Italiji (poslednje SP na kojem su zajedno nastupili fudbaleri iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije i Makedonije) objektivno se može smatrati rezultatom bez premca. U ekipi koju je sa klupe predvodio Ivica Osim, od Srba su igrali Dragan Stojković Piksi i Predrag Spasić.
Ako prebrode grupu, u kojoj će im rivali biti Gana, Nemačka i Australija, „orlovi“ će već ostvariti izuzetan rezultat.
Tim
Broj | Ime | Pozicija | Visina | Godište |
---|---|---|---|---|
– | Anđelko Đuričić | Golman | 1.94 m | 21. novembar 1980. |
– | Bojan Isailović | Golman | 1.92 m | 25. mart 1980. |
– | Vladimir Stojković | Golman | 1.96 m | 28. jul 1983. |
– | Aleksandar Kolarov | Odbrana | 1.87 m | 10. novembar 1985. |
– | Aleksandar Luković | Odbrana | 1.85 m | 23. oktobar 1982. |
– | Antonio Rukavina | Odbrana | 1.77 m | 26. januar 1984. |
– | Branislav Ivanović | Odbrana | 1.88 m | 22. februar 1984. |
– | Ivan Obradović | Odbrana | 1.81 m | 25. jul 1988. |
– | Neven Subotić | Odbrana | 1.93 m | 10. decembar 1988. |
– | Nemanja Vidić | Odbrana | 1.88 m | 21. oktobar 1981. |
– | Dejan Stanković | Sredina | 1.81 m | 11. septembar 1978. |
– | Gojko Kačar | Sredina | 1.85 m | 26. januar 1987. |
– | Milan Jovanović | Sredina | 1.83 m | 18. april 1981. |
– | Milos Krasić | Sredina | 1.85 m | 1. novembar 1984. |
– | Milos Ninković | Sredina | 1.80 m | 25. decembar 1984. |
– | Nenad Milijaš | Sredina | 1.88 m | 30. april 1983. |
– | Radosav Petrović | Sredina | 1.93 m | 8. mart 1989. |
– | Zdravko Kuzmanović | Sredina | 1.86 m | 22. septembar 1987. |
– | Zoran Tošić | Sredina | 1.71 m | 28. april 1987. |
– | Danko Lazović | Napad | 1.84 m | 17. maj 1983. |
– | Dragan Mrđa | Napad | 1.87 m | 23. januar 1984. |
– | Marko Pantelić | Napad | 1.83 m | 15. septembar 1978. |
– | Nikola Žigić | Napad | 2.02 m | 25. septembar 1980. |