Roditeljska kuća u Nišu

Korolija je Tanjugu kazala da je u toku rekonstrukcija objekta u površine 260 kvadratnih metara gde će od jeseni moći da borave porodice čija se deca leče na Klinici u Nišu.

„To će im pomoći da se koliko-toliko osećaju što je moguće lagodnije i rasterećenije u porodičnom okruženju“, kazala je Korolija dodajući da je otvaranje takvih kuća značajano jer omogućuje uštede porodicama i da zahvaljujući tome ne moraju da plaćaju smeštaj u gradu u kome deca primaju terapiju.

Ona je navela da rekonstrukcija celog objekta košta oko 10,5 miliona dinara, da je do sada sakupljeno oko četiri miliona i pozvala gradjane da u skladu sa svojim mogućnostima pomognu opremanje roditeljske kuće tako što će ustupiti nešto od nameštaja, bele tehnike i slično, baš kao što su pomogli prilikom opremanje kuće na Senjaku.

„Prema dosadašnjim iskustvima, procena je da do 1. oktobra može da bude otvorena roditeljska kuća u Nišu koja će primiti prve stanare na odredjeno vreme“, kazala je sagovornica Tanjuga.

U Novom Sadu postoji jedna roditeljska kuća za porodice čija se deca leče od raka, a u Beogradu tri – na Bežanijskoj kosi, Senjaku, pri Institutu za majku i dete, a u planu je i rekonstrukcija Doktorove kule u okviru Kliničkog centra Srbije.

Za njenu rekonstrukciju potrebna su sredstva u iznosu od oko 750.000 evra.

Nedavno su predstavnici ambasade Malteškog reda u Beogradu uručili donaciju od 100.000 evra koja su skupljena na aukciji skupocenih satova, a Korolija je kazala da je ukupno i sa sredstvima koje se sakupio NURDOR obezbedjeno 250.000 evra.

„Sada bi trebalo da opština Savski venac raspiše konkurs za izvodjače radova, a prijavili su se oni koji bi značajano snizili cenu rada pa postoji mogućnost da rekonstrukcija iznosi manje, tačnije oko 550.000 evra“, kazala je Korolija dodajući da bi u Doktorovoj kuli moglo da bude smešteno 12 porodica.

Govoreći na koji način se porodice smeštaju u takve ustanove, ona je kazala da se najpre podnosi lekarska dokumentacija o lečenju deteta, da prioritet imaju socijalno najugroženije porodice, a da komisija koju čine predstavnici NURDOR-a, onkolog, psiholog i pedijatar odlučuju ko može da koristi smeštaj.

„Vremenski period boravka se ne može ograničiti i dužina boravka zavisi od terapije koju dete prima… Dešava se da se prekine terapija, da dete ode kući pa dodje druga porodica na lečenje“, kazala je Korolija dodajući da u svakoj roditeljskoj kući postoji osoba koja je zadužena za organizaciju.

Ona je kazala da je psihološka podrška porodicama i deci veoma bitna kako bi im se pomoglo da prebrode tešku situaciju i da se deca ne osećaju odbačeno ili izopšteno iz društva budući da lečenje može potrajati i do dve godine.

Gotovo svakoga dana jedno dete oboli od raka u Srbiji, a svake nedelje jedno dete umre od te bolesti. Procenat izlečenja veći je nego kod odraslih i njih 60 odsto ima šanse da se izleči.

U Srbiji se od raka godišnje leči oko 500 dece, a u Beogradu je lečenje moguće u tri zdravstvene ustanove – Inistitutu za majku i dete, na Univerzitetskoj dečjoj klinici i Inistitutu za onkologiju i radiologiju.

Korolija je najavila da će u avgustu u Ivanjici biti organizovan kamp za rehabilitaciju 60 dece lečene od raka.