Irci se nalaze u, bez ikakve dileme „grupi smrti“ i biće im potrebno da odigraju bolje nego što su u stanju da bi grupu prošli ispred Španaca i Italijana, možda i Hrvata.
Italijan Đovani Trapatoni preuzeo je „zelene“ 2008. Ispunivši želju narodu Irske da po drugi put i istoriji EURO-a gledaju svoje ljubimce u završnici takmičenja.
Trapatoni se na početku karijere na klupi Irske suočio sa jednim od najkontroverznijih trenutaka u istoriji fudbala – rukom Tijerija Anrija i golom Viljema Galasa koji je u baražu za Mondijal u Južnoj Africi vrata otvorio „galskim petlovima“ a ne Irskoj.
Moral fudbalera i nacija u trenutku je pao na najniže grane a pravdoljubivi Irci jedinu utehu pronalazili su kroz ironične tekstove novinara po medijima, kao i po peckanjima Francuza po internet forumima.
Francuska u neostvarivoj kombinaciji umišljenih zvezda i nezainteresovanog selektora nije prošla ni grupu na Mondijalu, a Irska je okrenula novi list, zaigrala njihov folk i plasirala se na EURO.
U grupi je ispred njih bila jedino Rusija, a oni su u baražu za Ukrajinu i Poljsku dobili, nama dobro poznatu Estoniju koju su već u prvom meču isprašili sa 4:0.
Tim Irske nikada nije kipteo od superstarova, koje ni sam Trapatoni nikada nije podnosio u karijeri, tako da mu je baš leglo da vodi tim a ne skup pojedinaca.
Ekipu predvode vremešni ali po kvalitetu i dalje sjajni kapiten Robi Kin i golman Šej Given.
Kin je sa 53 gola najbolji strelac u istoriji reprezentacije a Given sa 120 nastupa bez premca među „zelenima“. Irska će svoje mečeve igrati u Poljskoj, a uoči prvog sa Hrvatskom u Poznanju, popularni „Trap“ će na raspolaganju pored Givena i Kina imati recimo i Džona O’Šiju, Kevina Kilbejna, Dejmijena Dafa, Stivena Hanta i Kevina Dojla.
Ako u njima proradi inat i ako im sam boravak u „grupi smrti“ ne napravi mentalnu blokadu, mogli bi da budu iznenađenje šampionata.
