Početkom osamdesetih Ray i francuski gitarista Patrice Serapiglia pokreću duo „Chevalier Brothers“ koji ubrzo prerasta u kvintet koji stiče i internacionalnu reputaciju nastupima na Montreux Jazz Festival, North Sea Jazz Festivalu i turnejom po Japanu. Veliki uspeh koji je bend doživeo u Italiji, delom i zbog nekoliko „italijanskih“ kompozicija na repertoaru, presudno je uticao da Ray uzme umetničko ime (odnosno, prezime) po kojem je danas poznat svuda u svetu.
Kada se „Chevalier Brothers“ razilaze, Ray okuplja bend „Giants Of Jive“ koji, ne samo potvrđuje dotadašnju reputaciju, već se za novi bend sada zna širom sveta. Enormna popularnost u Italiji, posredno je rezltirala 1992. godine pozivom za nastup njujorškom „Karnegi Holu“. Sa svojim bendom Gelato je nastupao na mnogim velikim festivalima (Umbria, Montreal, Molde, Marciac, San Sebastian, Dubai…) i išao na američke turneje.
Godine 2001. Gelato i „Giants of Jive“ otvorili su koncert Robija Vilijamsa „Swing When You’re Winning“ u londonskom Rojal Albert Holu, a narednih godine su svirali na svadbenoj zabavi Pola Mekartnija, ali i na privatnim zabavama kraljice Elizabete i Ričarda Bransona, Brajana Adamsa. Bend (u čijoj su postavi pored Gelata koji peva i svira tenor saksofon: još jedan saksofon, truba, trombon, kontrabas, klavir i bubnjevi) često nastupa i u Ronnie Scotts klubu, i dobitnici su nagrade za najbolji džez sastav koja nosi ime čuvenog kluba kluba. Redovno nastupaju i u programima BBC-a, kao i na italijanskim TV stanicama.
Objavili su desetak albuma na kojima se osim „klasika“ ovog žanra poput „Just A Gigolo“, „Buona Sera Senorina“, „Sing, Sing, Sing“ (…) nalaze i originalne kompozicije među kojima se izdvaja hit „Mambo Gelato“.