U srcu zapadne Evrope, nalazi se teritorijalno mala, ali svim ostalim resursima veoma bogata zemlja – Švajcarska. Iako bi svi voleli da putuju, žive tamo ili su čuli mnogo lepih svati od podalpskim predelima, vreme je da saznate po čemu se Švacarska naročito ističe i izvdaja od ostalih.
1. Industrija drveta i neprevaziđeni satovi
Zahvaljujući hidroenergiji, šumarstvu i sporazumima oko uvoznih sirovina iz drugih država, u Švajcarskoj je izrazito razvijena mašinska industrija. Svaka pokrajina (kanton) sa svojim najvećim gradom ima posebnu delatnost u kojoj je ističe.
Poseban značaj za tradiciju ima industrija satova i proizvodnja preciznih mernih instrumenata – po kojoj je Švajcarska nadaleko čuvena u svetu. Cirih se izdvaja po elektrotehničkim proizvodima i mašinskoj industriji, dok u Bazelu cveta farmaceutska industrija.
Lucern je poznat po fabrikama koje prerađuju drvo i prirodne materijale za nameštaj i podne obloge – po najvišim zahtevima standarda u oblasti ekološki osvešćene proizvodnje, a specijalizovani distributer za Srbiju omogućio je da proizvodi švajcarskog kvaliteta, vizuelno prijatni i velike izdržljivosti mogu krasiti i sve kutke naših domova.
2. Fenomen Švajcarskog bankarstva
Vojna neutralnost i ekonomska stabilnost Švajcarske omogućili su joj da se razvije besprekoran bankarski sistem, kakav ne postoji nigde u svetu. Mnogi bogati ljudi iz celog sveta čuvaju u Švajcarskim bankama svoje vrednosti i novac, i to je poznato od davnina. Tako je Švajcarska banka s vremenom postala sinonim sigurnosti i tajnosti.
“Švajcarsko bankarstvo” je zapravo generičko ime za monetarni/bankarski sistem koji počiva na privatnom bankarstvu uz garantovanu bankarsku tajnost. Zato termini “Švajcarsko bankarstvo” ni u kom slučaju nije sinonim za bankarstvo u Švajcarskoj – koje se ne razlikije od drugih tipova evropskog bankarstava.
3. Prehrambeni švajcarski proizvodi – od sirevi do čokolade
Iako u Švajcarskoj prevelikih uslova za zemljoradnju nema, planinska uzvišenja bogata su nepreglednim pašnjacma – idealnom podlogom za snažno i razvijeno stočarstvo, pre svega govedarstvo.
Zahvaljujući tome, Švajcarska je postala veoma poznata po proizvodnji mleka, a najpre sireva i čokolade. Švajcarski, alpski sir „Grijer“ proglašen je za najbolji na svetu, a švajcarska je i vodeća zemlja u svetu po proizvodnji ali i potrošnji čokolade. Neki od najznačajnijih proizvođača su Nestle, Alprose, Maestrani, Blondel, Teuscher, Frey…
Žive dugo zbog čokolade?
Neka istraživanja pokazuju da jedan prosečan švajcarac pojede čak 23 kilograma čokolade godišnje, ali – da li ste znali da Švajcarci imaju i drugi najduži životni vek u svetu? Odmah posle Japanaca, prosečni Švajcarac žive oko 83.4 godine!
4. Turizam u zelenoj Švajcarskoj
Švajcarska ubira i velike prihode od turizma, koji aktivno i planski razvija već od sredine 19. veka. Čak 70% površine države čine veličanstveni Alpi, a čak 175 planina je više od 3.600 metara.
Švajcarska ima i preko 1.500 jezera, što znači da rastojanje od jednog do sledećeg najbližeg jezera nikada nije veće od 15km. Od jezera do alpskih livada – Švajcarska će vas opčiniti svojom prirodom, zato na spisak za sledeći odmor slobodno uvrstite mesta kao što su gradovi Interlaken, Lozana, Ženeva, Cirih, Guarda, Lugano, Lucern ili prestonica Bern.
5. Jedna od najstarijih vojnih sila na svetu – koja nije aktivna?
Jeste li znali da je Švajcarska garda zadužena za čuvanje pape? Ova vojna jedinica osnovana je 22. januara 1506. godine, od strane Pape Juliusa II, postavši tako jedna je od najstarijih vojnih jedinica koja funkcioniše i danas – ali samo u te svrhe.
Švajcarska vojna garda je zadužena isključivo za čuvanje Pape, i samo je toj vojnoj sila na svetu dozvoljen ulaz u Vatikan. Vojnici švajcarske garda poznati su po svojim šarenim uniformama.
Iako ima jednu od najstarijih vojski u svetu, Švajcarska nije učestvovala u ratu od davne 1515. godine, a postavila se kao vojno neutralna 1815. godine. Zvaničan naziv Švajcarske je Švajcarska Konfederacija (Swiss Confederation), ili na latinskom Confoederatio Helvetica – odakle potiče i međunarodna skraćenica CH. Ovaj naziv dao joj je lično Napoleon Bonaparta!
