Uroš Tošić I Dokle više ova kultura?
Poslednji trzaji kulture u zemlji nam dragoj Srbiji
Poslednji trzaji kulture u zemlji nam dragoj Srbiji
Nešto razmišljam o celoj ovoj “halabuki“ ili ti buci oko medija, budžeta, kome koliko, ko je plaćen a ko ne, kome davati pare (za fenomenalne programe, tekstove, emisije?!)
13. jul 2012. godine, â€Katastar†grada Niša, 11:45, kancelarija pored šaltera. Tri gospođe oko stočića, pokrivljene krkaju salamu (kockasta ona, možda mortadela ili tako nešto slično), jogurt u čaši, A4 formati papira (više komada) kao stolnjak.
Retko sanjam. Ustvari verovatno sanjam i češće no što mislim ali kada ujutru protrljam oči razbacam fragmente snova svuda po glavi tako da ne čine nikakvu smislenu celinu bez koje jednostavno ispare do doručka.
U petak 26.8. u kafeu Raskršće održana je promocija poslednjeg broja Trash magzina. Deo atmosfere ne možemo da vam prenesemo ali zato uz dozvolu uredništva Pressing Magazina i Trash Magazina prenosimo vam jednu od priča predstavljenih sinoć.
Tmurni oblaci su se prolili po nebu. Hladno jutro je nekako išlo uz to. Vetar je pravio visoke talase trave koji su se razbijali o kamenje i drveće ko o pučinu. A i samo drveće se pokorno savijalo ka zemlji sklapajući grane ko ruke u molitvi.
Oduvek sam mrzeo nedelju. Kakvo god da je vreme i koliko god nemao obaveza njena sumornost me je uvek obarala. Što u psihičkom smislu što u bukvalnom.
Internet portal NišCafe vam ekskluzivno predstavlja priču našeg mladog i talentovanog saradnika Aleksandra Nikolića Coe koja je objavljena u novom, 6. broju književnog magazina Trash.