Bilo da trčimo za autobusom, penjemo se uz stepenice ili samo pokušavamo da uradimo što više stvari u što kraćem roku, često ostajemo bez daha bez da to uopšte i primetimo. Međutim, ova pojava nije niti bezazlena niti jednostavna za lečenje i zbog toga joj treba vrlo oprezno pristupiti. Ovo je naročito slučaj kod rizičnih grupa potencijalnih bolesnika – gojazni, pušači, ljudi sa hroničnim bolestima, ljudi sa odloženim efektima korona virusa, ljudi koji pate od alergija, itd. – i zbog toga su upravo oni prvi na udaru otežanog disanja. Ali, prva stvar koju morate da zapamtite jeste da nedostatak daha nije u vezi sa vašom kondicijom, već je u pitanju čitav niz potencijalnih problema koji ukazuju na ono što je zaista posredi.
Gojaznost
Opšte je poznato da gojazne osobe imaju različitih problema sa zdravljem, zbog čega im je još teže da se posvete svojoj gojaznosti. Međutim, ono što je najlakše primetiti kod ovakvih pojedinaca jeste činjenica da oni dišu otežano šta god radili. Štaviše, stepen gojaznosti je u direktnoj vezi sa otežanim disanjem i gubitkom daha, te možete očekivati još više problema ukoliko spadate u kategoriju izrazito gojaznih. Jedino rešenje za oba problema je regulisanje ishrane, ali ni to vam neće garantovati poboljšanje zdravstvenog stanja ukoliko to ne uradite na pravilan, bezbedan i zdrav način, uz konsultaciju lekara ili nutricioniste.
Efekat korona virusa
Kada je pre dve godine proglašena svetska epidemija korona virusa, jedna od prvih stvari koju smo sa sigurnošću znali je da ovaj virus najviše napada respiratorni sistem, odnosno organe za disanje. Zbog toga su problemi sa otežanim disanjem bili među glavnim pokazateljima potencijalnih problem sa ovim virusom, no ovo se i dalje javlja kod pacijenata koji su preležali korona virus. Jedan od tzv. odloženih efekata je teško disanje, zbog čega biste trebali da se obratite lekaru smesta. Takođe, možete da obavite preventivno snimanje pluća i da na taj način odmah shvatite o čemu se radi. Profesionalan snimak i njegovo tumačenje će vam pomoći da razumete svoj problem i da pronađete rešenje, te nemojte čekati da napravite ovaj korak.
Duvan
Konzumiranje duvana je još jedan važan faktor pri razmatranju razloga zbog kojih se javlja otežano disanje. Ovo je slučaj kod svih pušača, bez obzira na intenzitet njihovog konzumiranja ove supstance i na to koliko dugo njihova navika traje. Svi pušači imaju problem sa plućima i, shodno tome, sa procesom disanja i sa nedostatkom daha, zbog čega se svim potencijalno rizičnim bolesnicima – a i drugima – preporučuje regulisanje konzumiranja duvana ili njegovo potpuno izbacivanje iz njihove svakodnevnice.
Hronične bolesti
Od bronhitisa, astme i alergija, sve do hroničnih bolesti disajnih puteva i drugih organa u telu, broj potencijalnih zdravstvenih problema koji bi mogli da dovedu do kratkog daha je ogroman. Hronične bolesti su među najvećim činiocima kratkog daha i prilike koje bi pacijente mogle da navedu na višegodišnju borbu protiv ovog problema. Stoga je neophodno delovati u dogovoru sa lekarom i pokušati u isto vreme rešiti problem kratkog daha i hronične bolesti koja ga uzrokuje.
Alergije
Bilo da je zima, proleće, leto ili jesen, potencijalni alergeni su svuda oko nas. Oni su u našim kućama, u našim parkovima i na našim ulicama, i ukoliko patite od alergija, nemojte se iznenaditi ako budete počeli da patite i od otežanog disanja i kratkog daha. Srećom, alergije se, premda se ne mogu do kraj izlečiti, mogu držati pod kontrolom vrlo efikasno, kako lekovima, tako i terapijom posebnim vakcinama koja se nameće kao dugoročnije rešenje.
Kao što možete da vidite otežano disanje i gubitak daha su samo donekle vezani za vašu kondiciju. Zbog toga je potrebno da što pre pronađete uzrok nedostatka daha i da mu se posetite u potpunosti!
