Opera Tosca

Nakon Francuske revolucije, republikanski duh je počeo da se širi i u Italiji. Rim su osvojile francuske snage i osnovana je Rimska republika, čiji je jedan od konzula bio i Čezare Anđeloti. Da bi se iskorenili izdajnici i saradnici sa Francuzima, osniva se tajna policija na čijem je čelu bio baron Vitelio Skarpija. Nakon pada republike, svi konzuli i čelnici su bačeni u zatvor pod optužbom izdaje. Kako se zavesa na početku opere diže, Čezare Anđeloti je baš pobegao iz zatvora u tvrđavi Sant’ Anđelo.

Radnja „Toske“ uključuje dve vrste zapleta: politički i ljubavni. Dešava se u Rimu, u napeto i krizno vreme žestoke netrpeljivosti i borbe između Napoleonovih pristalica i zvaničnog režima koji je ove zatvarao i kažnjavao. Režim je u operi otelovljen u surovom i beskrupuloznom šefu tajne policije, baronu Skarpiji, koji je uz to i kao čovek osion i pohotan. Inicijator političkog zapleta u delu je bonapartista Čezare Anđeloti, koji je zbog svog opredeljenja zarobljen. Toska je oličenje ljubavi i hrabrosti, a Mario Kavarodosi slučajna žrtva, koja gine za slobodu.

Anđeloti se krije u crkvi u kojoj mladi slikar Mario Kavaradosi radi na novom portretu. Mario odlučuje da mu pomogne u bekstvu. Njihov razgovor prekinuće Kavaradosijeva ljubav, pevačica Toska. U crkvu će doći i zloglasni Skarpija, jer je posumnjao da je mladi Kavaradosi Anđelotijev saučesnik. Skarpija je, videvši Tosku, očaran njenom lepotom i poželeće je kao ljubavnicu. Kada uhapse Kavaradosija, Skarpija će joj ponuditi da, u zamenu za njegovu slobodu, bude njegova jednu noć, na šta Toska pristaje.

Dolazi kobna noć. Toska je u sobi sa Skarpijom. Međutim, ona koristi trenutak i umesto da se poda zločincu, uzima nož i ubija ga sa rečima: „A pred njim je drhtao čitav Rim!“ (E avanti a lui tremava tutta Roma!). Čeka željno sutra, kada će osloboditi Kavaradosija, ali ljubavna priča neće imati srećan kraj…

Teatar:
The National Theater Munich
Kompozitor:
Giacomo Puccini
Libreto:
Luigi Ilica, Giuseppe Giacosa
prema drami „Toska“ (La Tosca) Viktoriena Sardua (Victorien Sardou)
Dirigent:
Fabio Luisi
Reditelj:
Luc Bondy
Izvođači:
Floria Tosca Karita Mattila
Mario Cavaradossi Jonas Kaufmann
Baron Scarpia Juha Uusitalo
Cesare Angelotti Christian Van Horn
Hor Bavarske opere
Jezik:
Italjanski sa engleskim titlovima
Trajanje:
127 min
3 čina (I – 49 min, II – 43min, III – 35 min)

Opera „Toska“ spada među najznačajnija Pučinijeva dela. Napisana prema libretu čuvenog dvojca Luiđija Ilike i Đuzepea Đakoze („Madam Baterflaj“, „Boemi“), a prema istoimenoj drami Viktoriena Sardua, premijerno je izvedena u italijanskom teatru Konstanci 1900. godine, a samo par nedelja nakon toga izvedena je i u milanskoj Skali. Na našu scenu stigla je prvi put 1914. godine.

Pučini je još 1889. u Milanu gledao predstavu Sarduove „Toske“ sa jedinstvenom Sarom Bernar u naslovnoj ulozi, ali kako nije znao francuski, pratio je samo radnju. Posle nekog vremena Pučini je u traganju za pogodnim libretom ponovo obratio pažnju na „Tosku“. U isto vreme kompozitor Franketi je započeo rad na Ilikin libreto, ali je Pučini uspeo da se njegov suparnik odrekne libreta. Nakon što je izbacio sporedne ličnosti drame i manje značajne epizode, Pučini je zaokružio „Tosku“ na tri čina.
Neke od najpoznatijih arija iz ove opere su: duet Toske i Kavaradosija Non la sospiri la nostra casetta (Zar ne žudiš za našom kućom), Skarpijina Ha più forte sapore (Više slasti osvajanje ima), Toskina pesma Vissi d’arte, vissi d’amore (Za umetnost i ljubav živeh) i Kavaradosijeva E lucevan le stelle(I zvezde su sjale).

U „Toski“ u produkciji minhenskog Narodnog pozorišta, Finkinja Karita Matila, jedan od najtraženijih soprana na svetu blista pored Jonasa Kafmana kao Kavaradosija. Ova produkcija pod dirigentskom palicom maestra Fabija Luisija, ostavlja bez daha svojom grandioznošću u svakom smislu, od nadahnutih izvođenja, praćenih horom Bavarske opere, do minucioznog vizuelnog identiteta cele predstave.

Đakomo Pučini (Giacomo Puccini, 1858- 1924) je italijanski kompozitor, rođen u italijanskoj pokrajini Toskani, u porodici koja je vekovima bila tu nastanjena. Bio je drugi u porodici nazvan Đakomo, a takođe je i peti muzičar potekao iz nje. Rano muzičko obrazovanje duguje lokalnom svešteniku koji mu je davao časove klavira. Ipak, za poziv muzičara se odlučio kada je u Pizi čuo Verdijevu „Aidu“.
Svetsku slavu i veliko bogatstvo je stekao dvema operama, koje se ubrajaju među nekoliko najboljih opera ikada napisanih, a to su „Boemi“ („La Bohème“) i „Toska“ („Tosca“). Pošto je bio perfekcionista, teško je podneo kada je opera „Madam Baterflaj“ („Madamme Butterfly“) izviždana na premijeri u milanskoj Skali 1904. godine. Pučini je ovaj neuspeh pripisao preteranoj dužini drugog čina i prerađuje operu koja doživljava novu premijeru 1905. godine i od tada postaje deo stalnog operskog repertoara. U njegovom kompozitorskom opusu nalaze se još: „Manon Lesko“, „Lastavica“, „Edgar“.

Toska
Karita Matila, finskog porekla, jedna je od najtraženijih soprana. Nastupala je u mnogim eminentnim teatrima, kao što su Metropoliten opera, londonska Kraljevska opera, Bečka opera i mnoge druge, a izvodila je i mnoge naslovne uloge: Salome, Emili, Arabelu, Manon, Tosku. Tokom karijere prodala je preko 150 hiljada albuma, što ju je svrstalo u 50 najbolje prodavanih solistikinja u Finskoj.
Kavaradosi
Nemac Jonas Kafman je najtraženiji tenor, koji je, kao i njegova partnerka u „Toski“, Karita Matila, nastupao u mnogim svetskim pozorištima: u milanskoj Skali, njujorškom Metropolitenu, Pariskoj operi, londonskoj Kraljevskoj operi i drugim. Poznat je kao fantastičan spinto tenor, svetle i visoke boje glasa, ali sa jačinom koja daje dramatičnost izvođenju. Igrao je Don Hozea u operi „Karmen“, Kavaradosija u „Toski“, Don Karlosa u istoimenoj operi i još mnogo velikih uloga.

Skarpija
Bas-bariton Juha Usitalo, takođe finskog porekla, slavu je stekao ulogom u Vagnerovoj operi „Zigfrid“. Izvodeći najčešće arije iz Vagnerovih opera, nastupao je u milanskoj Skali, Bečkoj operi, narodnom pozorištu u Tokiu, Berlinskoj operi i po mnogim festivalima.