To je najnovije svetsko priznanje koje je stiglo na adresu Radulovića, za kojeg, nažalost, osim njegovih sugrađana zna malo ko u Srbiji. Radulovićevo ime se, zajedno sa biografijama 50.000 poznatih ličnosti iz nauke, politike, muzike i drugih oblasti života već dva puta našlo u prestižnim „Markizovim“ publikacijama „Ko je ko u svetu“ i jednom u izdanju „Ko je ko u Americi“. Takođe, Radulović je jedini građanin Srbije čije se ime našlo u prestižnoj publikaciji Internacionalnog biografskog centra iz Kembridža „2.000 izuzetnih intelektualaca 21. veka“.
– Ni za ovo najnovije priznanje, kao ni za sva prethodna, nisam ja konkurisao. Jednostavno su me obavestili da ću biti uvršten u njihovu Dvoranu slavnih za izuzetna dostignuća. Pretpostavljam da je najveća referenca bilo to što se moje ime počev od 2008. godine tri puta našlo u tri najveće i najpoznatije enciklopedije u Americi. U Americi se izvodi i moja kompozicija „Oda Svetom caru Konstantinu“ koju sam komponovao pre nekoliko godina i koja je prva horska himna posvećena utemeljivaču hrišćanstva kao ravnopravne religije, pa je moguće da je i to doprinelo – kaže Radulović, kome je najnovije priznanje u vidu plakete od orahovine na kućnu adresu upravo pristiglo poštom iz SAD-a.
Njegovo ime se 2008. godine prvi put našlo u 25. izdanju enciklopedije „Ko je ko u svetu“, zajedno sa biografijama Džordža Buša, Baraka Obame, Bila Klintona, ali i najpoznatijih srpskih tenisera Novaka Đokovića, Ane Ivanović i Jelene Janković. Međutim, Radulovićevo ime bilo je jedino iz Srbije u specijalnom, „zlatnom“ izdanju ove publikacije, objavljenom 2009. godine povodom 110 rođendana te izdavačke kuće, među 2.000 odabranih biografija. Uspeh je ponovljen objavljivanjem u izdanju „Ko je ko u Americi“, iako na ovom kontinentu nikada nije živeo niti stvarao. U prestižna svetska izdanja enciklopedija Radulović je dospeo zaslugom Marija Kinela, kompozitora i tekstopisca poreklom iz Istre, sa kojim je sarađivao od 1974. godine do njegove smrti 1995. godine. U Kinelovoj zaostavštini našla se Radulovićeva nominacija za enciklopediju „Ko je ko u svetu“, koja je nakon toga upućena izdavaču „Markizu“. Radulović kaže da je slavu krojio na festivalima u Evropi, a da su, kako to obično biva na ovim prostorima, za njega tek onda čuli u Srbiji.
– Da sam pisao turbofolk muziku, danas bih bio bogat čovek, ali ne bih ušao u četiri najpoznatije svetske enciklopedije niti bi se moja biografija našla u nacionalnim bibliotekama Vašingtona, Londona , Pariza, Beča… – veli Radulović.
Novak Radulović je rođen u Sloveniji, a danas živi u Nišu. Preko dana radi kao ekonomista u JP „Železnice Srbije“, a uveče komponuje. Klasičnu gitaru izučio je u Muzičkoj školi u Pančevu, a kasnije je usavršavao kod profesorke Nade Kondić u Beogradu. Lautu je učio kod profesora Marija Peručića u Splitu. Od sedamdesetih godina prošlog veka bavi se muzikom i do sada je komponovao više od 360 melodija: 160 za decu, 50 šansona, 60 šlagera, na desetine horskih i kompozicija za klasičnu gitaru, zabavnih melodija, starogradskih pesama i romansi. Učestvovao je na 160 festivala dečje muzike u zemlji inostranstvu i osvojio mnogo nagrada. Autor je i šest knjiga za decu sa notama za pevanje i sviranje. U Srbiji, Hrvatskoj, Bosni, Makedoniji i Sloveniji i danas je u opticaju oko 300 njegovih kompozicija.
Na festivalu u Hrvatskoj
– Dobio sam poziv za učešće na festivalu „Chansonfest 2010“. Poslao sam kompoziciju koja je prihvaćena. Tako će se jedna moja kompozicija naći na festivalu u ovoj zemlji posle 19 godina. Numeru će interpretirati Ksenija Erker – kaže Radulović.
Novakovi hitovi
Izvor: Blic