Nisville Jazz Volunteers @ Nišville 2015

Nakon tri dana zabave, muzike, plesa i spektakla na sceni u Niškoj tvrđavi, 17. avgusta oko 19.30, ljudi se okupljaju i spremaju za finalno veče ovog festivala.

Sunce je polako zalazilo dok nas je u ovo magično veče na Sky stage-u uvela grupa “Alpha Trianguli”. Svojom muzikom, inspirisanom kosmičkim pojavama, sproveli su nas kroz jedno putovanje kroz svemir. Navode da njihova muzika predstavlja kosmos i dušu. Tokom njihovog nastupa sunce je polako tonulo, a nebo je obasjalo bezbroj zvezda, dok su se na video-bimu smenjivale autorske astrofotografije, koje su još snažnije dočarale ovo kosmičko putovanje.

Balkan Brass bina na Nišville festivalu, 17. avgusta bila je u znaku snažnih emocija, tradicije i energije koja je nosila publiku - od prvih tonova do poslednjeg takta. Scenom su vladala dva orkestra - “Predrag Ametović” i “Složna braća” - koji su svojim nastupima obeležili veče puno muzike, života i priče o balkanskoj trubi.

“Orkestar Predraga Ametovića” iz Bojnika otvorio je nastup pesmom “Kupiću ti danče svileno maramče”. Njihova muzika nije samo zvuk, već i životna priča ispunjena strašću, spoj tradicije i modernih nota, koji osvaja ceo region. Kao višestruki nosioci titula najboljeg orkestra na festivalima u Guči i na Kralju juga, dokazali su da su pravi majstori svog zanata. Tokom koncerta Predrag je izveo nekoliko moćnih solo deonica na trubi, koje su podizale publiku na noge, dok je njegov poziv: “‘Ajmo brate Murate sad”, uveo snažan solo na bubnjevima i dodatno zagrejao atmosferu.

Poslednje veče 31. Nišville Jazz festivala dočekano je do sada najpraćenijim programom na muzejskoj bini, koji je, kao i uvek, publika pratila od 19.30 časova. Ove večeri, 17. avgusta, posetioci su imali priliku da čuju Vladu Nedelju, “The International Belgrade Singers”, niški bend “Od srca” i mladog rusa, uspešnog gitaristu Vlata Solomjaja.

Prvi na scenu stupio je Vlada Nedeljković - Vlada Nedelja, kome je ovo prvi put da nastupa u Nišu. Publiku je pozdravio kompozicijama sa novog albuma pod nazivom “Nedeljni komentar”, među kojima su pesme “Sanjao sam ružan san” i “Volvoks”. Posebno zanimljiva bila je izvedba “Jututunske juhahahe”, koja je ujedno i prva rok obrada ove Zmajeve pesme, a publici je već poznata iz dokumentarnih filmova o studentima “Tura do Strazbura” i “90 kilometara odlučnosti”. Na scenu je izašla i Milica Nedeljković, ćerka Vlade Nedelje, koja je sa njim po prvi put ikada na sceni izvela pesmu “Dodola”. Nedelja poziva publiku posluša i ostale pesme ovog novosadskog muzičara, jer ćemo ga, najverovatnije, slušati i sledeće godine na Nišville-u.

Nišville Jazz Festival do poslednje večeri nije smanjio intenzitet vrhunskih nastupa na Hip-Hop Stage-u. I večeras, 17. avgusta, imali smo prilike da čujemo tri izvanredna izvođača, čijim nastupima smo završili festival.

Dobra energija vladala je od prvog nastupa hrvatskog muzičara Lea Hekmana, poznatog kao DJ D-Gree, koji je afro-soul-fank bitovima publiku uveo u jednu nezaboravnu noć, ispunjenu modernom muzikom i začinjenom nostalgijom za numerama iz sredine prošlog veka. Njegovo umeće spajanja dva potpuno različita perioda muzičke istorije, dovelo je do toga da pridobije simpatije širokog spektra publike, brišući granice između generacija. U drugoj polovini svog nastupa, DJ D-Gree fokusirao se uglavnom na afro bitove, koji su nas dobrano razdrmali i zagrejali za predstojeće izvođače.

U nedelju, 17. avgusta oko 19.30, u okviru programa Nišville Jazz & Books Sessions, na posebno postavljenoj Books Sessions sceni na niškoj Tvrđavi, održano je jedno od najinspirativnijih književno-muzičkih večeri ovogodišnjeg festivala. Spoj poezije, književnosti, muzičke istorije i savremenih tokova okupio je autore, profesore, muzičare i publiku u jedinstvenom kulturnom dijalogu pod otvorenim nebom.

Veče je otvorio “Ženski poetski klub”, donoseći snažne, lične i angažovane poetske glasove, čime je atmosfera odmah postavljena u duhu slobodnog izraza i autentičnosti.

Letnja pozornica Šaban Stage-a 17. avgusta oko 19.30,  publici je pružila nezaboravno iskustvo puno energije, strasti i snažnih zvukova, vodeći ih od Balkana do srca Evrope. Nastupala su dva ansambla - “Nišville Jam Orchestra” i “Fiddle Gang” - koji su obeležili noć posvećenu muzici, i duhu velikog Šabana Bajramovića.

“Nišville Jam Orchestra” nije običan orkestar, već prava kreativna laboratorija, u kojoj dvadesetak muzičara i umetnika iz Srbije i Evrope spajaju džez i romsku tradicionalnu muziku. Njihovi vrtoglavi ritmovi i dirljive melodije već su odjekivali širom Evrope - od Brisela i Tirane, preko Sardinije, do Sofije. Ovog puta na Nišville-u, orkestar je publiku osvojio pesmom “Šta će mi šalvare”, i snažnim, jedinstvenim vokalom, nakon čega je usledio gromoglasan aplauz. Nastup su završili rečima: “Hvala što ste bili tu večeras za nas”. Sastavljen pretežno od mladih internacionalnih muzičara, orkestar je već više puta nastupao na Nišville Jazz Festivalu, kao i na festivalima “Balkan Trafik” u Briselu, “Welcome in Tzigani” u Francuskoj i “Jazz in Albania” u Tirani. Njihov repertoar čine džez i fjužn obrade balkanskih i romskih pesama, sa posebnim naglaskom na muziku velikog Šabana Bajramovića.

Završio se i poslednji dan 31. Nišville Jazz festivala. Za nama su četiri dana ispunjena uzbuđenjem, sjajnim nastupima i nezaboravnom atmosferom, tokom kojih je na Open stage-u zasviralo 16 neverovatnih bendova. Publika je imala priliku da uživa u raznolikosti žanrova i kvalitetnoj muzici koja je pronašla put do svakog slušaoca.

Ono što je obeležilo ovu noć jeste činjenica da na sceni nije bilo vokala, ali su instrumenti u potpunosti preuzeli ulogu pripovedača. Zvukovi klavijature, gitare, kontrabasa, bubnjeva, violine i saksofona prepletali su se, donoseći publici emocije koje reči ponekad ne mogu da prenesu.

Posljednjeg dana, 17. avgusta oko 19.30, na Open stage prvi je stupio “Milan Petković trio”, bend koji postoji još od 2007. godine, i koji je svojom svirkom uveo publiku u završno festivalsko veče. Njihova muzika zasnovana je na modernom, autorskom džezu, ali obogaćena uticajima ambijentalne, rok, fank, hip-hop i elektronske muzike. Publika je uživala u dinamičniosti njihovih kompozicija, što je bio snažan i siguran uvod u veče. 

Koža se ježila i odobravajuća klimanja glavom su se taložila, dok su talentovani mladi muzičari davali sve od sebe da “oduvaju” posetioce njihovog koncerta. Umesto toga, samo su još više privukli ljude - slučajni prolaznici su ostajali sa komentarima podrške.

Na Welcome Stage-u Nišville festivala, u subotu, 17. avgusta oko 18 časova, publika je imala priliku da uživa u snažnim i originalnim nastupima dva autorska sastava - “Mokri džez” i “Razvigor” - koji su još jednom pokazali da domaća scena ima šta da ponudi kada je reč o izražajnoj, nekompromisnoj muzici.

Veče je otvorio “Mokri džez”, bend koji se izdvaja jedinstvenim spojem roka, panka i bluza. Njihov zvuk je sirov, energičan i emotivan - prava eksplozija izraza na sceni. Gitaristi, ritam sekcija i frontmen benda doneli su moćnu kombinaciju rifova, snažnih ritmova i izražajnih tekstova koji pozivaju publiku da se prepusti muzici. Njihov nastup je bio prožet autentičnom energijom i snažnim emocijama, ostavljajući utisak iskrene i žive svirke koja pokreće i telo i misao.

Rocco Pandiani italijanski je di-džej i promoter, osnivač prestižnog “Soulful Torino” kolektiva, poznat je po svojim setovima u kojima vešto spaja džez, soul i hause elemente. Njegova muzika nosi duh italijanske elegancije i kosmopolitske energije, pa ne čudi što je odmah zagrejao publiku i otvorio veče ritmovima koji brišu granice između klubskog i festivalskog doživljaja.

Treće veče Nišville Jazz festivala srelo nas je 16. avgusta. Do sada smo prošli kroz pola festivala i imali priliku da čujemo i vidimo mnoge sjajne izvođače, ali srećom, kraj nam nije ni blizu! 

Ovo veče otvara grupa “Cyryl Lewczuk Quartet” iz Poljske. Svojim opuštajućim numerama uvode publiku u dinamicno veče. Saksofonista je zavodno sprovodio grupu kroz ritmičnu melodiju, a kroz jednu od prvih pesama ispričali su i priču o Spartakusu.

U skladu sa njegovim umetničkim imenom, Shadow MC (Igor) je publiku uvukao u svoju senku i pokazao joj sve dubine svog bića, kroz autentične i iskrene tekstove koji su ponikli iz stare škole rep muzike. Igor, kao čovek, ima svoju senku koja ga prati - kao što on prati muziku, a istovremeno muzika poput senke prati njega, te odatle potiče značenje njegovog umetničkog imena. Na bini su mu se pridružili Mladi Jovča, McKanac i Starac Ćofi koji su mu pomogli da iznese svoju priču na najbolji mogući način. MC Shadow je, poput dobrog domaćina, ugostio još jednog repera po imenu Doktor Kića, koji je izveo jednu svoju pesmu.

Trećeg dana Nišville Jazz festivala, 16. avgusta oko 19.30, na Jazz theater bini, imali smo prilike da pogledamo predstavu “Snežana i sedam patuljaka” umetničke škole za muziku i balet “Vasa Pavić”, kao i dva neverovatna benda - “Crossfire” i “Outriders”.

Namešten sto za decu, jedna prevrnuta stolica, kućica sa crvenim krovom. Glavna pijanistkinja je obučenena u crvenu haljinu boje ruže. Set je bajkovit, spajaju se prizori iz slikovnice i dečije igraonice. Bela klupa u uglu kao simbol čistote, uklapa se sa belom fasadom montažne kućice. Sedišta su od samog starta popunjena i publika koja nestrpljivo iščekuje početak.

Balkan Brass bina Nišville Jazz festivala i treće večeri ove godine, 16. avgusta počela je u 19.30, i bila je ispunjena snažnim i emotivnim zvucima balkanske trube. Balkan Brass scena bila je puna eksplozivne energije dva orkestra: “Orkestrar Dragana Ametovića” i “Orkestrar Željka Bakterovića”, koji su publici priredili nezaboravno veče.

Prvi na binu izašao je “Orkestar Dragana Ametovića”, čuvar tradicije balkanske trube. Njihova muzika spaja energiju i emociju, obuhvatajući sevdalinke, balade i numerike bogatih melodija. Sa dugom listom nagrada na festivalima u Guči (2005, 2006, 2007) i Kralju Juga (2011, 2013, 2015, 2016), orkestar je već od prvih taktova započeo jako i burno, pokrenuvši ritam letnje pozornice. Zvuci trube u kombinaciji sa dinamičnim glasom ostavili su publiku bez daha. Njihova muzika živi i van festivala - oni često nastupaju na svadbama, proslavama i privatnim događajima, a album “Zlatne trube Guče 2” iz 2005. godine potvrđuje njihovu posvećenost tradiciji, i dostupan je na modernim digitalnim platformama poput “Apple Music” i “AllMusic”.

Letnja bina festivala ove noći, 16. avgusta, oživela je različitim muzičkim bojama - od energičnih džez tonova dosavremenih aranžmana mladih virtouza. Publiku je očekivalo pravo muzičko putovanje kroz ritmove melodije i improvizacije koje su obeležile nezaboravnu večer.

Trio “Gentile” otvorio je program sa savršenim uvodom u veče. Bend čine talentovani akademski muzičari Vladan Karadžov na kontrabasu (koji je večeras zamenjen basistom Misom Tričkovićem), Ivan Stevanović na harmonici i Marko Radojković na gitari, dok su vokale obogatile Teodora Radojković i Dina Milosavljević. Njihov raznovrstan repertoar obuhvata argentinski tango, mađarske igre, džez standarde, ali i emotivne obrade narodnih pesama. Nastup je bio dodatno dirljiv jer je bend pratila verna publika u vidu ćerke pevačice i gitariste, koja je sa pažnjom pratila svaki ton.

Na jedinstvenom spoju umetnosti i džeza, u okviru Nišville Jazz and Books Session, u subotu 16. avgusta oko 19.30 održano je veče koje je okupilo pesnike i umetnike iz cele Srbije, regiona, ali i inostranstva, slaveći snagu pisane reči, emocije i umetničkog izraza.

Veče je započelo svečanom dodelom priznanja i nagrada. Među najistaknutijima bila je Marijana Janković Janči iz Majdanpeka, koja je uručila nagradu i izvela pesmu “Strast prema”, potvrdivši koliko poezija može biti iskrena i strasna. Ovo veče su obeležili snažni ženski glasovi: Milica, Selena Avramović, Aleksandra Alex Stanojević iz Zaječara i Miljana Jezilčić iz srednje Bosne, podelile su emotivne stihove posvećene ljubavi, prijateljstvu i kolegama. Pesme poput “Dođi Cu”, “Ljubav za rođendan” i “Susret s pjesnikom” izazvale su snažne reakcije publike.

Marina Janson, gošća iz Švedske, ostavila je poseban utisak izvedbom svojih kompozicija i pesmama “Ljubav na prvi pogled” i “Klackalica”, donoseći notu severa u vreli niški vazduh. Bojana Stupar sa pesmom “Pisaću ti”, kao i Zorica Despotov iz “Zbornika” sa pesmom “Rekao si”, pokazale su kako poezija može biti nežna i snažna u isto vreme.

Open stage pretposlednjeg festivalskog dana, 16. avgusta oko 19.30, otvorio je “The Thunder Corpses”, indie surf bend koji je brzo osvojio simpatije regionalne scene, a iza sebe ima već dva albuma. Njihov prepoznatljiv garaž i lo-faj zvuk, začinjeni uticajem šezdesetih, stvorili su eksplozivnu atmosferu već od prvih tonova.

Treće veče na Museum stage-u, 16. avgusta oko 19.30, otvorio je energični kvartet “Vrpca” iz Podgorice, a u stopu ga je pratio bend “Baobab”.

“Vrpca” je bend osnovan 2012. godine u Podgorici, i čine ga snažni vokal Brace Subotić, vešt gitarista Miloš Pejović, virtuoz basa Vladimir Zaputović dok bubnjevima vlada Vilyen Salmanov. Njihov alternativni rok i energija na sceni publiku je podigla na noge, a za uzvrat su dibili gromoglasni aplauz od publike.

Treće festivalske večeri, 16. avgusta oko 19 časova, Jazz For Kids bina otvorena je od strane lokalne trupe “Contra Dance Studio” čiji su pokreti i osećaj za ritam oduševili sve prisutne gledaoce njihovog nastupa.

Njihova najmlađa klasa probila je led i grupno, smirenim i sigurnim pokretima, plesala uz pesmu mističnog prizvuka “The Hanging Tree”. Potom su se umetnički izrazile uz numeru “Another Brick in the Wall” i time su dobile pratnju i vidu prigušenog pevušenja publike koja je bila fascinirana izborom muzike i porukama koje su mlade plesačice odašiljale.

Press konferenciju, 16. avgusta, otovrio je Attilio Zanchi, italijanski kontrabasista, koji nastupa u septetu zajedno sa dj-em Farrapoom. Attilio je poznat po tome što je snimio preko 150 albuma, održao više od hiljadu nastupa i sarađivao sa legendama poput Lee Konitza i Chick Coree, a uz to predaje u Milanu i poznati je pedagog. Uzimajući u obzir njegovu bogatu profesionalnu biografiju, jedno od glavnih pitanja na konferenciji je bilo kako to sve Attilio postiže i da li njegov dan, kako je moderator rekao, traje 36 sati. U razgovoru sa moderatorom, otkrio je još poneke detalje iz njegove karijere i istakao koliko voli ono što radi i da će uvek imati vremena za to.