Na predlog dr Vladana Đorđević kasnije prvog upravnika, desetak dana posle oslobođenja Niša od Turaka odluku o osnivanju Velike vojne bolnice doneo je Vrhovni štab srpske vojske.
Prvih dana svog rada pre 133 godine, niška Vojna bolnica, po zapisima hroničara imala je sedam lekara i dva pomoćnika, jednog apotekara, nekoliko bolnicara i jednog pisara. Te 1878. godine zbrinjavala je ođednom hiljadu srpskih vojnika i građana, ali i 384 turska ranjenika, poštujući u svim naćelima Hipokratovu zakletvu.
Lekari i ostalo medicinsko osoblje brinulo je i o obolelim od pegavog tifusa, a od 1900. godine u svom sastavu imala je i prvi Pasterov zavod u ovom delu Evrope. Ostaće zapisano i da je ta zdravstvena ustanova, prva na Balkanu započela upotrebu antiseptika u hirurgiji i da je osnovala svoje odeljenje hirurgije još 1897. godine.
Tokom vremena Vojna bolnica se menjala, osavremenjivala i prilagođavala raznbim operiodima kroz koje su prolazili država i sistem odbrane. Vojna bolnica, sada ima visokorazvijene specijalističke i supspecijalističe službe iz svih medicinskih oblasti, zbrinjava vojne osiguranike i penzionere i civilno stanovništvo.