Kako seješ, tako žanješ
Ljudi se raduju kada imaju mogućnost za putovanje i selidbu, jer se po pravilu misli na nešto što je sanjano i ciljano, ali ja nikad nisam, čini mi se, mogla ni da sanjam gde ću živeti.
Kako nekad tako i sad. Prošle godine, nekako u toku leta, znala sam da će biti nužno da neke stvari radikalno menjam u svom životu. Jedna od opcija je bila preseljenje u drugi grad. – Zar opet?! – pitala sam se.
Ja, došljak u Beograd pre 18 godina, (gle, napunih još jedno punoletstvo), imam pred sobom ponovni odlazak, ali i novi početak. Da se ne lažemo, u sabiranju životnog bilansa treba imati petlju, spakovati kofere i ostaviti sve iza sebe ne okrećući se.
Ali život, k’o život, prevarant stari, donese i ono što se ne uklapa u kalkulaciju sa njim i u njemu . E sad, ako odlazimo negde u beli svet, to je za većinu valjda normalno i priželjkivano,ali ne i za mene. Gde sam ja namerila…?! Ni manje ni više nego na jug! U Niš!
Sve bi bilo lepo da već neko vreme nisam razmišljala o položaju Saturna i Urana u Zodijačkom sazvežđu, a koji su upozoravali na ono što dolazi. A sve je govorilo, „ako nećeš milom, moraćeš silom“, jer u protivnom sledi katapultiranje, sviđalo se to meni ili ne. Iako sam vrlo prilagodljiva osoba, ostala je u vazduhu da me pritišće nelagodnost moranja.
Kako sam ponosni nosilac opozicije Saturna i Urana ( aspekt kad se dve planete nađu u rastojanju od 180 stepeni) u svojoj natalnoj karti, znala sam da do promena mora doći i da je nužno prihvatanje, jer isti aspekt ove dve planete se ponavlja na nebu. U suprotnom desiće se gore pomenuto katapultiranje koje bi donelo mnogo veća iznenađenja, ali ne prijatna. S obzirom da sam sve to već jednom prošla, sad već davne ’91 usred ratnih dešavanja, nisam spremna da se opet nađem u neobranom grožđu ni kriva ni dužna. „Što se mora nije teško“, što bi rekao naš narod.
Šta opozicija Saturna i Urana govori?
Prva opozicija Saturna i Urana nakon 1965-1967 se upravo dešava od novembra, 2008.g pa sve do jula, 2010.g. Ukupno ih je pet.
Inače se ova opozicija Saturna i Urana dešava u ciklusima na svakih od prilike 45 godina i govori o neminovnim promenama kako na mundanom tako i na ličnom nivou, ali samo za one koji imaju već neke veze sa onim što Jung naziva kolektivno nesvesnim, a moderna psihologija transpersonalno nesvesnim. A da li ste i vi taj „srećnik“ reći se vaša natalna karta. Ja očigledno jesam!
Kao što i mitologija kaže, Saturn i Uran su u neprijateljstvu, pa samim tim ovo govori o potrebi da sve što je gurano „ispod tepiha“ ispliva na površinu, da bi se pročistilo. Ovakvo stanje dovodi do naglih obrta, a jedna od njih je i da se spoji ono što je staro i tradicionalno sa svim što je novo i reformatorsko. Saturn simbolizuje spoljašnje zidove, a Uran voli individualnost, ali na nivou grupe, pa ova opozicija može dovesti do ubrzavanja iznenadnih događaja koje pojedincu često nisu prijatna. Saturn je taj koji ukazuje na neophodnost ličnog iskustva, dok je Uranova slika kontrast Saturnovoj pa napregnut aspekt dovodi do neprestane borbe.
Spoljašnje planete nisu naročito pristupačne prosečnom čoveku koji svoje samoodređivanje nalazi isključivo u ravni želja. Takođe, u svakodnevnom životu, donose neku vrstu oscilacija napred-nazad, što vrlo često unosi nemire i osećaj „ringišpila“ , ne shvatajući da se stvari i situacije moraju prilagoditi novom i uraditi revizija. Obično se događa da Uran prerušen u „slučajnost“ donese događaj koji za određen period uzdrma sigurnost i stabilnost kako na materijalnom tako i na psihičkom nivou, što je sve uzročno – posledična priča.
freska iz Manastira Lesnovo
Elem, da se vratim gore pomenutom dolasku u Niš. Ne mogu da kažem, moj dolazak nisam doživela kao minornu stvar u domenu sopstvenog bitisanja. Nisam poznavala ljude, ali sam počela sretati ono što se zovu krajnosti, od osoba koje su krajnje pozitivne, do onih koji od ujutro kad otvore oči krenu da kukaju kako im ništa ne valja, pa samim tim nisu valjda ni spremni ništa da urade, kako za sebe tako ni za druge. Ali zar to nema u svakom okruženju?!
– Dobar dan, ja sam ta i ta, treba mi to i to?
– A odakle ste?
– Iz Beograda! – odgovaram pokušavajući razumeti zašto je bitno odakle sam.
– Iz Beograda?! Pa šta ćete ovde? – pitaju me kao da ne veruju da se još neko seli iz većeg grada u manji, ne shvatajući valjda kako veliki gradovi gutaju, donose stres koji nije ni malo prijatan, i još koješta.
– Čime se bavite?- ovo je pitanje koje je krucijalno.
– Astrolog sam!
– Molim? Šta ste rekli, nisam vas dobro čula?
– Aaastrolog sam po zanimanju i profesiji, i time se bavim! Da li je to zabranjeno?! – pitam očekujući svetu inkviziciju da se pojavi iza ugla.
– Ma neee, samo znate, to vam je kod nas kao da se bavite raznim gatanjima, a ljudi malo zaziru od takvih stvari. – ovo je bio jedan od vrlo čestih odgovora.
– A, šta je problem, ljudi zaziru od gatanja?! – sad sam već mislila da se ljudi baš ovde na jugu ne bave tim, iako sam čula u „dalekom“ Beogradu da je istok Srbije Meka za te stvari.
– A, neeeeeeeee, toga ovde ima i previše, ali se isto tako astrologija poistovećuje sa raznim sumnjivim rabotama.
Dakle, problem je nastao kad kažem da sam ASTROLOG. Ne retko sam imala priliku da budem učesnik vrlo komičnih situacija, a kad sam bila dobro raspoložena ne mogu reći da se nisam dobro zabavljala, ali isto tako i bila zabrinuta.
Koliko su ljudi neobavešteni i koliko idu kroz život inercijom! Rođenje, škola, posao, penzija, smrt. Ima valjda i nešto između!
Izlazilo je na površinu sve ono što sam, priznajem, očekivala, ali ne u tom obimu. Astrologija je poistovećena sa raznim gatanjima, pogađanima, prevarama, Milanima tarotima, vidovitim Zorkama, praznoverjima i ko zna čime još sve ne, ali nije to tako ne rasprostranjen slučaj, ne dešava se samo u Nišu, toga ima svagde.
Sve postaje manje zabavno i naivno kada sam krenula da tražim prostor za astrološka predavanja edukativnog , delom vezano za školu astrologije, a delom vezano za klub ljubitelja astrologije. Hm… pre bih našla Zavetni kovčeg i Sveti gral! Da ne grešim dušu, prostor za školu sam našla bez problema, ljudi su bilo vrlo ljubazni, ali i obavešteni. Beograd se još uvek ne može pohvaliti takvim prostorom, ali kad je klub u pitanju tu se stvar iskomplikovala i otegla u beskraj i nazad.
Čini se da je gore pomenuta opozicija Saturna i Urana ne obazirući se na moje problem zahuktavala punom parom. Sve je išlo dobro dok ne kažem šta mi treba. Ima prostora, ima sve, ma ima… ali, da li imaju ljudi sluha za ono o čemu im govorim, da li me iko čuje… bilo je onih koji su čuli, ali onako kako je njima odgovaralo.
Kad kažem šta mi treba kao da sam rekla ne daj Bože, da će bomba eksplodirati, nastaje tajac, hm…
– Znate, eto možda bi ste mogli pogledati na nekom drugom mestu, mi
nismo baš adekvatni – ovo je bio najčešći odgovor kad su hteli biti kulturni, a da ne zvuče u najmanju ruku uvredljivo. A da ne pričam o nekim institucijama u čijoj je nadležnosti izdavanje prostora za razne namene, ali koje?! Prostor se daje u najam za ples, aerobik, koktele, žurke, ali za edukaciju iz oblasti astrologije … neeeeeeeeeee, samo to ne…..
– Joj, nemojte, to je vrlo osetljivo, mogli bi da nam zamere – govorili
su, ni sami verovatno ne znajući ko su te strašne sile koje bi ih mogle zadesiti.
– Ko bi mogao da vam zameri?! – pitam radoznalo da čujem ko se to
drznuo da mi blati profesiju. Odgovor po pravilu nisam dobila, osim molbe da ne pitam mnogo. Verovatno su posle mene kadili telefonsku slušalicu. Da im drugovi ne zamere. Ma zamerali su drugovi i što smo išli u crkvu dok su oni jahali popove. Pa sad polomiše prste krsteći se i „čuvajući“ crkvu i samog Boga (istog onog što su ga proglasili mrtvim) od nas astrologa.
Za dotičnim gospodinom koji je „alfa i omega“ jedne takve ustanove skoro da sam raspisala poternicu, jer čovek je toliko zauzet da za dva meseca nisam uspela da zakažem sastanak sa njim i upitam za ono šta mi treba. Da se razumemo, ništa nisam tražila besplatno „ispod žita“ i na šarm. Pre bih uspela da zakažem sastanak kod samog predsednika države. A usput, i taj pomenuti predsednik ima svog astrologa.
Nije pomogla ni urgenicija da se javi na telefon i kaže kako stoje stvari, iako se u svemu on pita, ali eto, možda bi mu mogao neko zameriti sa vrha pa mu lakše da ispari u vidu magle.
– Dobro, de – kažem samoj sebi, … Mars je bio u retrogradnom kretanju, sve akcije i rekacije u kašnjenu, ali to ne znači da je neko nedodirljiv. Još jednom Saturnov ispit strpljenja ja bio na delu, a Uran me okretao na svojoj vrtešci.
A zašto je to tako… upravo zato što se ljudi drže dogmi i ne posvećuju dovoljno pažnje svojoj svesti i zdravom razumu. Čula sam i izjave tipa: „Zar mi koji smo pravoslavci i okrenuti pravoslavlju da se bavimo takvim stvarima, zar smo pali na te grane, nije to put kojim trebamo ići…..“
Sad ja pitam, koji je to put kojim treba ići?!
Da li neko ko je pravoslavne vere ili bilo koje druge, treba imati problem u svesti sa astrologijom, jer se kosi sa nekim nametnutim uverenjima?! Hm… zvuči neverovatno, ali je istinito. Ako ćemo iskreno i psihologija i sociologija, a da ne pričam o marksizmu, fizici i raznim teorijama evolucije, su dobrim delom zastupnici negiranja Boga, a mi se „veliki“ pravoslavci nismo usprotivili tome. Uostalom, astrologija kao drevna veština se ne bavi ničim što je protiv Boga, to odmah da bude jasno! Dok se razmislja o ovim stvarima, zgodno je znati i ponesto iz istorije crkve i astrologije na nasim prostorima, jer te su dve istorije neraskidivo povezane.
Astrologija se ne kosi sa religijom, iako se već vekovima tako pokušava prikazati, naprotiv! Gde su sve one knjige i pisane strane iz prošlosti koje su nedostupne za javnost? Ko je u davnoj prošlosti izučavao astrologiju?! Pismeni i obrazovani ljudi?! A ko su oni?! Zaključak donesite sami!
Tesko da postoji pravoslavna crkva koja poseduje spise iz srednjeg veka, a da medju njima nema bar jedan spis s nekom astroloskom sadrzinom. Ako je to greh, postavlja se pitanje zasto su to radili? Ili se i grehovi menjaju prema potrebi?!
I dalje se zastupa mišljenje da je astrologija jedan od najvećih neprijatelja religije i samog hrišćanstva samo zato jer će ljudi verovati u astrologiju, a ne u Boga. Astrologija se upravo bavi time da čovek ima što veću svest o sebi i sopstvenim potencijalima kako za svoje dobro tako i za dobro čovečanstva. Problem nastaje onda kad ga ne nazovete pravim imenom, a krenete da njime manipulišete.
Svašta sam se naslušala, a nekad mi se činilo da se nalazim u zoni sumraka. Tekla ova zima koja nije bila ni malo blaga, a ja čekala i bila strpljiva… Prijatelji iz Beograda likovali, „eto, jesmo li ti rekli, nisi nas slušala“ i tako redom… Kao da u Beogradu cvetaju ruže na -10!
Valjda su čekali da se okupam u sopstvenom porazu i pokunjeno vratim u glavni grad.
Priznajem, osećala sam se kao da sam upala u srednji vek kada je astrologija izgubila status nauke i postala najveće zlo iako je iznedrila astronomiju koja je danas svepriznata nauka. Vreme inkvizicije kao da je bilo na delu još jednom, jer eto, bavim se nečim što nije zvanično priznato.
A šta to znači zvanično priznato?
Nameće se pitanje zašto država nije priznala astrologiju kao drevnu veštinu i zanimanje, kad su to mnoge zemlje u okruženju uradile. O „trulom zapadu“ i celom svetu neću ni da govorim, to se već davno tamo podrazumeva. Astrologija se svodi na gatanje samo zato što su određeni „astrolozi“ pod izgovorom da im je to zanimanje, iako nemaju ni dana obrazovanja, osim pročitane dve, tri knjige, dali sebi za pravo da varaju i obmanjuju narod, naročito preko medija. Ali tu ne treba zanemariti ni one koji u okrilju nekih svojih skrovišta rade isto. Pri tome bi priznanjem astrologije kao veštine i zanimanja za koje je potrebno prilično obrazovanje iz raznih oblasti dovelo u red sveopšti nered koji vlada, a mnogi bi koji se štite na taj način bili onemogućeni da se kriju iza iste i prave štetu koja je ne merljiva. Evo sinoć u jednim našim dnevnim novinama počitah vest, Milan tarot zvezda filma „Tarot Srbija“, gde se navodi da je film snimljen uz podršku Skupštine grada Beograda! Gde mi to idemo, zemljo otvori se?! Pade mi na pamet ona Bajagina pesma, „….jer je noć, noć, noć, totalni je mrak, ništa se više ne vidi u tami……..verujem, ne verujem…..“!
Zbog takvih nailazim u najboljem slučaju na zid ćutanja, ako već ne i na vrlo oštru kritiku. Svi koji imate skeptičnost prema nečemu kao što je astrologija, vreme je da sa opozicijom Saturna i Urana preispitate svoje stavove i uverenja. Strah i ne znanje je ono koje tera na odbacivanje samo zato što je suviše jako, a Saturn vas pritišće sve jače dok ne budete naterani silom da se suočite sa činjenicama i sopstvenim greškama, što će svakako u vremenu zahtevati ipak malo više svesti, informisanosti i znanja. Čovek može da živi u podzemnoj pećini u kojoj ne zna za izlaske i zalaske sunca, samo što to sunce ne sprečava da izlazi i zalazi. Skloni smo da olako sledimo praksu da iako nešto ne razumemo, smatramo da to prestaje i da ne postoji za nas, a o uticaju ličnih strahova (Saturn) mogle bi se napisati još tone knjiga iako ih već ima dosta.
Oni koji su bolje upućeni u relativno novija astrološka dešavanja u svetu znaju da je Elizabet Tesijer, doktorirala na Sorboni na temu astrologije, a pri tome je bila dugogodišnji lični astrolog predsednika Miterana. Kako je samo gospodin Miteran mogao sebi dozvoliti takav luksuz, kad je astrologija nešto što je gatanje i nema veze sa zdravom pameću?! O tome koliko je opšte poznato da gotovo svi predsednici država imaju lične astrologe znaju već i ptice na grani. Kako je moguće obraniti doktorat iz oblasti astrologije na jednom državnom univezitetu??? Zatim Sergej Vronski, Rus, lekar koji je zvanično primao platu iz budžeta države kao astrolog. Posebna priča je Keri Mulis, dobitnik Nobelove nagrade iz oblasti hemije, koji se bavio izučavanjem astrologije, čovek koji je objavio svoju autobiografiju u kojoj je na kraju knjige napisao, „Za one koji žele više saznati o meni, rođen sam u znaku Jarca“, sa objavljenim ličnim podacima potrebnim za izradu natalne karte! Biće da jedan nobelovac postao dokon pa nije imao šta da radi nego da izučava astrologiju. Nešto se tu opasno ne slaže! Ovo su samo neki od primera na koje niko ne obraća pažnju kad se poziva na astrologiju kao opasnu rabotu.
Češka je u svoj obrazovni sistem u osnovne škole astrologiju uvela kao redovan predmet hm…nije li za razmišljanje?!
Hrvatska, izrazito katolička zemlja, ima rešeno pitanje astrološke edukacije, a isto tako i astrologa i astrologije kao zanimanja, jer tamo je sasvim normalno kao i u svim drugim zemljama u svetu da nakon određene astrološke edukacije i obrazovanja sa sertifikatom ili diplomom upišete to u radnu knjižicu, shodno već tome šta ste završili, i sasvim legalno radite kao sav normalan svet. Niko vam to ne može osporiti, ni crkva, ni država, naprotiv. Kod nas, u Srbiji, ako kojim slučajem želite legalno raditi kao astrolog, vode vas u nomenklaturi delatnosti pod stavkom „ostale delatnosti“, gde podrazumevaju čistače cipela, poslovnu pratnju i sl.
Zašto bi onda čudilo što imam problem u pronalaženju prostora koji treba poslužiti u svrhu edukacije iz astrologije osim ako to ne radim u svojoj kući, stanu i slično….i ne samo to. Nailazim na vrlo ozbiljne probleme da postanem sumnjiva i etiketirana kao osoba, jer zaboga ko mi daje pravo da se bavim nečim što nije dokazano i zvanično priznato.
Koliko toga ima nedokazanog pitam se?! Iz toga proizilazi, ne daj Bože, da verujete nečemu što nije dokazano?! Pa da vas pitam onda, kako možete verovati u Boga?! Dokazano?! Nije! I šta ćemo sad? I samo da se zna, vernik sam, ali smatram da me to ne sprečava da se bavim astrologijom i dovodim u pitanje put na kome sam. Hoće li to neko da optuži Mišela Nostradamusa, Johana Keplera i Nikolu Kopernika, da nisu bili vernici?!
I eto, prođe zima, Saturn koji vlada između ostalog i vremenom, oteže, stavlja na iskušenje, a ja i dalje u potrazi odgovarajućeg prostora da ponudim Nišlijama nešto što do sad nisu imali, mesto gde bi se okupljali i družili ljudi koji bi nešto više da čuju od onoga što imaju u astrološkoj literaturi koja je ionako malo dostupna. Niš to zaslužuje, sigurna sam, ali zahvaljujući onima koji nemaju dovoljno obrazovanja, ni svesti po pitanju ovakvih oblasti, dešava se sve gore pomenuto.
Ali kako to obično biva sve ima svoje poravnanje i uvek sve dođe na svoje mesto. Srbija pripada Zodijačkom znaku Jarca, čiji je vladar Saturn, a isto tako i Niš je u Zodijačkom znaku Jarca, za razliku od Beograda koji je u Zodijačkom znaku Vage gde je upravo Satrun egzaltiran. Šta nam to govori?! Mnoge lekcije ćemo morati da naučimo pre nego pređemo Saturnov prag i stignemo do Urana koji traži univerzalni sistem za sve. Uostalom nije li poznata ona krilatica da smo „nebeski narod“?! E, pa neće baš biti da je tako, sve dok ne postanemo prema sami sebi dogovorni, a onda i prema drugima, jer nebesima vlada Uran koji donosi oslobođenje, a u ovom slučaju od sopstvenih zabluda i stega.
Opozicija Saturna i Urana četvrta po redu iz ovog cikusa, dešava se upravo u aprilu mesecu 2010.g, dok je peta i poslednja u julu mesecu koja će biti i najbitnija zbog Plutona koji kao treća planeta formira kadinalni T- kvadat. Ovo nas može podsetiti na staro verovanje, ako razbijemo ogledalo nećemo imati sreće, ovog puta nije neophodno razbiti ogledalo, ali da se pogledamo u ogledalu svakako, jer će zahtevi neće za preispitivanjem starih vrednosti i pojmova biti sve veći.
Sredinom marta meseca, 2010.g u Beogradu održana je Deseta Međunarodna Astrološka Konferencija na Balkanu, koja je ovog puta značajnija od prethodnih upravo po tome jer je Srbija dobila 5 novih međunarodno sertifikovanih astrologa. U poslednjih nekoliko godina ih je bilo 3, prošle godine smo dobili još 2, da bi ove godine broj od novih 5 međunarodno sertifikovanih astrologa (ISAR C.A.P.) bio zaista impozantan, jer niti jedna zemlja u Evropi uključujući i Rusiju nema 10 međunarodno sertifikovanih astrologa. Od ukupno 10, 8 živi u Beogradu, jedna koleginica u Kruševcu i moja malenkost muku muči u Nišu.
Sustajem, posustajem… jer iako je astrologija predstavljena Uranom čekam da li Saturn ipak ima nešto za reći na kraju balade.
Dakle, vrata sveta su mi otvorena, a ja se i dalje nadam da ću imati priliku Nišu pružiti nešto što nema, što nedostaje i što smatram da svaki ozbiljan grad treba imati. Gde god da odem van granica Srbije, imam zanimanje i profesiju astrologa, što podrazumeva osim obrazovanja i niz drugih mogućnosti, ali to valjda ide po onoj narodnoj, „najteže je biti priznat u svom selu“.
Grad čine ljudi, tako i Niš! Gde god da pođemo sebe nosimo sa sobom. Ako imamo dovoljno vere u sebe, imaćemo i u druge, jer samo onaj pojedinac koji voli ljude i ima viziju, ima i mogućnosti za napredak što je odlika Vodolije i Urana. Lekcije koje nekad život nametne nisu lake i jednostavne iako na kraju Saturn nikome nije ostao dužan, ni kaznu, ni nagradu. Ali kako bi čovek sazreo ako ne na sopstvenom iskustvu, kakvo god da je, što je odlika Saturna… mogu da nam se ne svide njegove lekcije, ali ne možemo osporiti njegovu presudu koja je uvek pravedna.
I na kraju, kad sam smatrala da vodim borbu sa Uranovskim vetrenjačama, Saturn je kao dobri stari sudija dao poslednju reč!
Prva proletnja astrološka predavanja počinju i neće se baviti napregnutim aspektima Saturna i Urana, bespoštednom borbom, izmirivanjem starog i novog, a i što bi kad je astrologija starija od mnogo čega što je poznato.
Zahvaljujem se na pomoći svima koji su želeli i imali volje da Klub ljubitelja astrologije ponovo radi. Saturn ima konačni i završnu reč, „kako seješ, tako žanješ“!!!
Sreća je oblast života kojoj svi težimo, ali i za sreću je potreban Saturn, jer je vreme (Saturn) ono koje presuđuje i kaže kakve su nam zasluge. Rizik je ionako samo za malobrojne (Uran) koji se usude igrati tom čigrom, jer ko sa Uranom tikve sadi… čeka ga Saturnova presuda, jer smo svi jednaki pod kapom nebeskom.
- Manastir Lesnovo (posvećen svetom Arhangelu Mihajlu i pustinjaku Gavrilu Lesnovskom). Podigao ga je 1341. veliki vojvoda Jovan Oliver na temeljima vazilike iz doba lokanog pustinjaka Gavila Lesnovskog. ( izvor Wikipedija)
- Reč je o fesci iz manastira Lesnovo. Slikar je, ilustrujuci 148. psalm, naslikao zodijačke znake, planete, Sunce i Mesec i nebeske sfere. Planete nose/guraju andjeli. (Inače, ilustracije Sunca i Meseca po srednjovekovnim crkvenim knjigama skoro po pravilu podrazumevaju da im se crta lice.