M.Lajšić počeo da se bavi rukometom na kursu za rukometne instruktore koji je 1949. godine u Nišu vodio instruktor RSS Mitja Vidić. Igrao je najpre u Dinamu iz Niša, a u RK Železničar je prešao krajem 1950. godine. Karijeru rukometaša je M.Lajšić gradio strpljivo i uporno oslanjajući se, uglavnom, na sopstvena iskustva. Pored treninga u klubu posvećivao je punu pažnju individualnom radu. To znači da je održavao neku vrstu dopunskih treninga da bi otklonio nedostatke koje je uočio samostalno.
U RK Železničar je karijeru počeo na mestu desnog krila. Znao je, međutim, da je idealno mesto u timu za njega mesto halfa ali se nije nametao. Verovao je da će, kada postanee standardni član ekipe Želzničara, sve „leći“ na svoje mesto.Tako je i bilo. Lajšić je postao standardni član ekipe na mestu halfa i niko ga sa tog mesta nije mogao pomeriti. Na ruku mu je išao i momenat da je jedan deo ekipe Železničara otišao na studije u Beograd, i da su u glavnom bili igrači iz odbrane, Žani Ilić, Ljuba Fors, Miladin Majstor, Rade Ristić, Miloje Milojević.
M.Lajšića su, kao igrača, odlikovale mnoge pozitivne osobine. Njzapaženije su ostale njegova upornost i izdržljvost. Kada bi se Lajšić“okomio“, tj. kada bi dobio zadatak da pazi na nekog određenog protivničkog igrača, znalo se da taj igrač je praktično izbačen iz igre, jer je bio stalno ometan kako ne bi primio loptu ili ako je primi morao je da je se oslobodi što pre. Tako je naprimer, najboji igrač Švajcerske na utakmici Jugoslavija – Švajcerska odigrane u Nišu, Kleti, tražio da se zameni jer mu je dosadio stalni kontakt s Lajšićem, i ako je odnos u visini bio veliki u korist švajcarca.
Kao igrač RK Železničara, naročito kada je teren podeljen na tri dela, Lajšić je najčešće odlazio u napad kao 6. igrač koliko je moglo bti na protivničkoj trećini igrališta. Ovakvu napornu igru na terenu od 110 metara mu je omogućila njegova upornost u pripremi – treningu,jer je pored svakodnevnih treninga sa ekipom posebno trenirao na kondicionom planu.
Jednu polusezonu je M.Lajšić proveo kao član ekipa RK Dinama iz Panačeva, više godišnjeg prvaka Jjugoslavije, osvojio je sa Dinamom prvenstvo Jugoslavije i vratio se u svoj matični klub gde je završio karijeru u velikom rukometu 1958 godine kada je Veliki rukomet praktično prestao da postoji.
M.Lajšić je nastavio sa malim rukometom kao igrač, kasnije kao trener, ali se nije oslobađaao pištaljke – sudijskog poziva koji stekao 1950 godine sa 8 kandidata koji su prvin u Nišu sa Mitić Branimirom stekli ovo zvanje. Sudio je Saveznu ligu, bio kontrolor, ali je po zavrpšetku igračke karijere najradije je obavljao trenerski poziv. Pored ekipe Železničara, trenirao je mlade i sa njima osvajao prva mesta širom Jugoslavije, a pozivan je i u druge klubove van Niša da u kriznim situacijama pomaže ekipa u stručnom radu.završio je karijeru kao Savezni kontrolor i dlegat, tako je čitav život posvetio rukometu.
