Dok većina ljudi mirno spava, neki spavači hodaju u snu. Reč je naravno o mesečarima, a ovaj poremećaj spavanja najčešće se javlja u dečjem uzrastu.
Mesečarenje pripada grupi parasomnija, neželjenih fizičkih događaja ili iskustva koja se dešavaju u toku spavanja ili tokom budjenja.Iako se naziv većinom povezuje sa uticajem Meseca, on nema značaj na pojavu poremećaja. Mesečari, idu prema svetlu, može da ih privuče čak i lampion ispred zgrade.
Najčešće se javlja u dečjem uzrastu, a prolazi spontano nakon 18 godine. Nema preciznih dokaza, ali se pretpostavlja da mozak preraste taj obrazac ponašanja ili rada, i predje u neki viši stepen pa mesečarenje više ne postoji. Zbog toga u zrelijem dobu u većini slučajeva iščezava, a zadržava se samo kod oko 2-4 odsto punoletnih.
Uglavnom se mesečarenje javlja u periodu između 10 i 15 godine, i smatra se da 10-15 odsto dece prošeta povremeno po sobi.Ako računamo i one koji su makar jednom mesečarili, onda se sa ovom pojavom sreće svaki treći stanovnik planete.
Mesečarenje je striktno vezano za spavanje i uvek se dešava u prvom delu noći, ili u prva 2-3 sata spavanja.
Po nekim osobinama, mesečarenje spada u poremećaje budjenja i može da bude veoma dramatično, a često je udruženo i sa noćnim strahovima. Najčešće počinje nekim jakim krikom, dete jako vrisne, što ukazuje da je u nekom velikom strahu.Obično dete sedne , ima široko otvorene oči, obliveno je znojem, bledo je, srce jako udara i vidi se da je preplašeno. Sledi druga faza kada dete ustaje iz kreveta i počinje da hoda. To je jedan način, a postoji i drugi, kada epizoda počinje bez krika i užasa, već samo uspravljanjem i ustajanjem iz kreveta. Dete prošeta kratko po sobi, vrati se u krevet i ujutru se ničega neseća.Postoji još jedna verzija, koja može da bude i opasna, a to je kada dete ustane iz kreveta, prošeta po sobi, otključa ulazna vrata i izađe napolje.
Mesečarenje je nasledna pojava, tako da ako su roditelji imali epizode mesečarenja velika je verovatnoća da će i deca imati isti poremećaj spavanja. Sve se lako prenosi sa kolena na koleno, pa neko škripi zubima, neko priča u snu, a neko mesečari…
Mesečari nisu u stanju da aktivno razmišljaju, sposobni su samo za elementarne, automatske radnje kao što je otključavanje vrata, spuštanje knjige, izlazak iz kuće. Čak su u stanju da voze kola 10-20 kilometara a da se ne sudare, jer je i to automatska radnja. Mesečari su polubudni, vide i čuju šta se oko njih dešava, u stanju su da reaguju ali nemaju više moždane sposobnosti da razmišljaju kao u budnom stanju. Zbog toga ih treba sprečiti da urade nešto loše, da izađu napolje, u potrazi za svetlošću. Najčešće je dovoljno upaliti svetio u kupatilu, pa ako dete ustane, ono prošeta, vidi svetlost u kupatilu, krene u tom pravcu, možda piški, vrati se u krevet i sutradan se ne seća ničega.
Ako neko pokuša da uteši ili da zaustavi dete koje mesečari, ono pruža otpor zato što smatra daje napadnuto, nije svesno. Odrasli mogu teško a deca gotovo nikako ne mogu da se razbude u tim trenucima i na tome ne treba ni insistirati.Treba ih uzeti za ruku, prošetati sa njima kratko i vratiti ih u krevet. Tada možete mirno da nastavite da spavate, jer se epizode mesečarenja izuzetno retko ponavljaju više puta tokom noći.
Najbolje je da neko spava sa detetom koje mesečari, majka, otac, stariji brat ili sestra. Mlađoj deci ne treba govoriti o epizodama mesečarenja, ali čim dete dovoljno stasa treba mu skrenuti pažnju na to šta se dešava noću. Dok deca ne postanu punoletna, roditelji su odgovorni za njih i moraju dobro da vode računa o njima. Ako su mesečarenja česta, svaki dan ili jednom nedeljno, ne treba deci dozvoljavati da putuju sa školskim drugarima na planinu, more, duže ekskurzije, jer postoji mogućnost da im se i tamo desi epizoda.
Tekst pripremio Sanovnikonline.com – Sanovnik za tumačenje snova
