(Warner Bros. 2007)
Â
Kalifornijski vunderkindi, vlasnici dve Gremi nagrade, ciji su se nosaci zvuka do sada prodali u ukupnom tiražu o dneverovatnih 45 miliona primeraka vratili su se ove godine novim albumom „Minutes To Midnight“ i potvrdili svoj status velikih zvezda. Sasvim ocekivan mejnstrim pristup, komercijalna opredeljenost i velika euoforija povodom toga se podrazumevala, a mesecima pre zvanicnog objavljivanja, internetom je kružila piratska verzija albuma na kojoj su bile fejk numere. Ovo je treci studijski album za Linkin Park, i ocigledno je da njime nisu uspeli da se mnogo pomaknu u zvuku iako su potrošili više od godinu i po dana na njegovo snimanje i produciranje. Kao nijedan pre njega „Minutes To Midnight“ je podelio kritiku i fanove, ovi prvi su bili nemilosrdni, dok su ovi drugi, ocigledno, dobili ono što su želeli. Kombinacija razlicitih muzickih uticaja od nu metala, preko hip hopa i elektro indastrijal muzike i ovoga puta je imala svoj komercijalni klimaks olicen u cinjenici da je prvi singl sa ploce „What I’ve Done“ debitovao na prvom mestu americke rock liste.
U pitanju je tipicna Linkin Park pesma, energicna i melodicna u isto vreme, dovoljno kvalitetna da bude hit ali daleko od neponovljive „Breaking The Habit“ koju je magazin „Rolling Stone“ nazvao „predivnim delicem umetnosti“. Ostale numere na albumu nisu baš na istom nivou a najviše iznenaduje lagani tempo pesama „The Little Things Give You Away“, solidne „Hands Held High“ i predvidljive, razvodnjene „Shadow Of The Day“ koja atmosferom, ritmom, gitarskim deonicama neodoljivo podseca na U2 klasik „With Or Without You“. Slucajnost? Možda, ali ovom sentimentalnom, patetikom i gudacima obojenom pacvorku je rezervisano mesto na tinejdžerskim žurkicama. Ostatak materijala, pocev od „Given Up“ pa do „In Pieces“ gde padaju i neke solaže ala Satriani, reciti je dokaz da „Minutes To Midnight“ ne predstavlja ni korak napred, ni korak nazad u karijeri benda. Zanimljiv momenat su svakako tekstovi u kojima preovladavaju dušebrižnicke rime na temu ekologije, rata, demokratije… Ova društvena angažovanost na momente se ne uklapa u zvucnu pozadinu koja je prati, ali bice da je tamo na Zapadu klincima cool biti zabrinut zbog totalitarnih režima, gladi u svetu i buducnost generacija koja dolaze… S druge strane, buducnost samog benda je osigurana, pre svega, zahvaljujuci velikoj fanovskoj bazi, kao i cinjenici da njihova muzika (za sada) ima veliki komercijalni potencijal.
Dejan Stojiljković