Slično je i u ostalim javnim preduzećima i ustanovama koja opstaju samo zahvaljujući neprestanom uzimanju kredita. Njihov prošlogodišnji poslovni gubitak dostigao je 300 miliona dinara, a taj trend nastavio se i ove godine, pa zbog manjka para postoji opasnost da grad doživi komunalni kolaps. Dok gradsko rukovodstvo probleme u javnom sektoru pripisuje visokim nenaplaćenim potraživanjima i kreditima iz perioda pre njihovog mandata, opozicija tvrdi da je urušavanje javnog sektora posledica enormnog zapošljavanja stranačkih poslušnika i razbacivanja partijskih kadrova koji upravljaju javnim preduzećima.
Potražuju 500 miliona
– Ne smemo da prekinemo posao, a ne znamo kako dalje da radimo. Nenaplaćena potraživanja dostigla su 500 miliona dinara, od čega nam grad kao osnivač duguje 60 miliona. Razumemo da grad ima problem sa budžetom, ali ako prestanemo da održavamo javnu higijenu, preti nam epidemija. Ide zima, prošle godine smo potrošili 100.000 tona soli, a sada nemamo para da nabavimo nove količine. Nemamo para za gorivo za kamione. Grad je odlagao rešavanje problema dok oni nisu toliko narasli da je sada teško razrešiti situaciju – kaže Radisavljević.
Nedomaćinsko poslovanje
Dragan Bugarinović, direktor niškog aerodroma, kaže da je račun njegovog preduzeća već šest meseci blokiran.
– Dužni smo 95 miliona dinara po osnovu kredita, ali i za proizvode i usluge neophodne za funkcionisanje preduzeća. Ovakvo stanje najpre se odrazilo na gradski saobraćaj. Od 10 autobusa, koje smo imali na liniji koja nam je poverena, voze samo četiri jer nemamo para za gorivo i registraciju. Preti nam isključenje struje, dobavljači najavljuju da nam više neće isporučivati ništa dok ne platimo ono što smo već uzeli, što znači da nećemo moći da održavamo ni vazdušni saobraćaj ako nam grad ili republika ne pomognu. Ako sve ostane po starom, 15. oktobar značiće i kraj letova iz Niša – kaže Bugarinović.
Opozicioni političari tvrde da se desilo ono što je bilo neminovno.
– Javnim preduzećima upravljaju partijski rukovodioci koji njihovim novcem finansiraju svoje stranke. Zapošljavaju se isključivo stranački kadrovi. Stranke u gradskoj vlasti slažu se kao rogovi u vreći, svako vuče na svoju stranu, što se direktno odražava na rad javnih preduzeća. Mene kao građanina zanima da li će nas zatrpati smeće, da li će me napadati psi lutalice, a ne koja stranka vodi koje javno preduzeće. Međutim, stranački interesi su ispred interesa građana, pa i kada je u pitanju komunalno funkcionisanje – ocenjuje Srđan Pešić, odbornik LDP-a.
Milan Lapčević, odbornik DSS-a, tvrdi da je za propast javnih preduzeća krivo neracionalno trošenje.
– Rasulo u javnim preduzećima posledica je prevelikog broja zaposlenih, ali i toga što njihovi rukovodioci nemilice troše pare koje nemaju. Neophodno je uvesti neku vrstu prinudnih uprava koje bi kontrolisale njihove troškove – ističe Lapčević.
Simonović: Grad će rešiti problem
– Javna preduzeća nisu poštovala naše preporuke o smanjivanju broja zaposlenih, već su nastavila sa zapošljavanjem iako imaju višak radne snage. Ulazila su u investicije, a sredstva za to obezbeđivala kreditnim zaduživanjem. To više neće biti moguće, jer ćemo uspostaviti kontrolu. Prvi korak je smanjivanje plata, posebno menadžmentu, jer mnogi direktori javnih preduzeća više zarađuju nego ja i ostali gradski rukovodioci. Uspostavićemo kontrolu investicija, a biće inicirano i smenjivanje direktora koji su odgovorni za ovakvo stanje – najavio je Simonović.
Izvor: PressOnline