KAD JE KALVIN SREO HOBSA…
Piše: Marko Stojanović
Kalvin ima jednocifren broj godina, ime koje je dobio po teologu iz šesnaestog veka koji je verovao u predestinaciju, nemiran duh koji bilo kakvim sredstvima nemoguće sputati, pravi pravcati vatromet mašte sposoban da transformiše realnost na bilo koji način koji Kalvinu odgovara kao i nerazdvojnog prijatelja po imenu Hobs. Hobs ima telo igračke i dušu tigra, ime koje je dobio po filozofu iz sedamnaestog veka koji baš nije imao mnogo vere u ljudsku rasu, dostojanstvo i strpljenje jedne životinje, i nerazdvojnog prijatelja po imenu Kalvin koji je blago zaljubljen u devojčicu po imenu Suzi. Suzi Derkins ima ozbiljnost, marljivost i predanost (sve ono što Kalvin nikada neće imati), prezime koje je dobila po jednom kratkonogom psu, i obožavaoca po imenu Kalvin koji svoja osećanja iskazuje tako što pokušava da je iznervira na svaki mogući način, u čemu nastoji da izbegne svedoke u vidu svojih roditelja. Kalvinov tata nema ime ali zato ima naočare, ozbiljan posao u kancelariji u kome uživa jer je tamo relativno siguran od Kalvina, potrebu da svom sinu i porodici jača karakter vodeći ih na izlete po užasnom vremenu, teškoće da sačuva zdrav razum, i ženu koju voli. Kalvinova mama takođe nema ime, ima najteži dvadesetčetvoročasovni posao na svetu (koji se sastoji u čuvanju Kalvina), visok prag izdržljivosti i potrebu da ipak povremeno u pomoć pozove bejbisiterku. Bejbisiterka ima dvocifreni broj godina, ime Rosalin, odličan osećaj za zakon ponude i potražnje koji se ogleda u količini novca koji je u stanju da izvuče od Kalvinovih roditelja za njegovo čuvanje, i dečaka po imenu Kalvin u šahu. Za sve ove likove mesta na svojim strana imalo je preko 2400 raznoraznih dnevnih i nedeljnih novina, a mesta u svojim srcima makar 30 miliona čitalaca, što je onaj broj koji je kupio šesnaest knjiga kolekcija stripova o Kalvinu i Hobsu.
Bil Voterson, rođen 1958. u Vašingtonu, duša je stripa Kalvin i Hobs. Voterson je diplomirao političke nauke, nakon čega je pokušao da se bavi političkom karikaturom u američkim dnevnim novinama, Sinsenati Postu. Posle šest meseci hoda po mukama, otpušten je s tog posla, pa se okrenuo stripu i narednih godina pokušao da zainteresuje jedan od velikih novinskih sindikata svojim predlozima za dnevni strip. Punih pet godina kasnije iz još jednog od brojnih neuspešnih pokušaja (u kome su igrali sporedne uloge), isplivali su dečak plave kose i njegov tigar igračka kome je dečakova mašta davala život (i to kakav!). Izašli su nekako na kraj sa čelnim ljudima sindikata Junajted Fičers, pa je 18. novembra 1985. Kalvin i Hobs krenuo da se objavljuje u vidu kaiševa u dnevnim novinama, da bi u nedljenom izdanju dobio stranu ili polustranu. Voterson se samog početka neverovatno srodio sa svojim likovima i stvorio jedan bogati milje u kome je počeo da se poigrava sa svim onim što mu je padalo napamet, naravno na veoma duhovit način i sa minimalističkim ali sjajno doziranim, punim crtežom. Publika nije ostala ravnodušna, naprotiv! U jakoj konkurenciji, sačinjenoj od legendarnog Čarlija Brauna danas pokojnog Čarlsa Šulca i Garfilda Džima Dejvisa (između ostalih), Kalvin i Hobs neverovatnom neposrednošću i duhovitošču privukli su sebi mase kako mladih tako i čitalaca u zrelim godinama – posle nekoliko piratskih izdnanja tokom devedesetih, Kalvin i Hobs danas u Srbiji nagone na smeh gomile čitalaca pod etiketom System Comicsa.
Ono što Kalvina i Hobsa izdvaja od gomile drugih stripova koji se danas u svetu objavljuje je upravo činjenica da taj strip ima srce, da je njegovom autoru zaista stalo do svojih likova, do tačke u kojoj počinje da ih zaista doživljava kao svoju decu. Upravo ova činjenica koštala je čitaoce šanse da uživaju u novim epizodama Kalvina i Hobsa. Naime, zgrožen sve učestalijim i žešćim pokušajima da se njegovi stripovi pokušaju iskoristiti kao poligon te reklama za lansiranje mnoštva proizvoda radi ubiranja još novca, kao i stalnim pritiskom rokova i navalom obožavalaca i novinara na njegovu privatnost, Bil Voterson odlučio je da 31. decembra 1995., nešto više od deset godina od lasiranja Kalvina i Hobsa, penzioniše svoj strip. Penzonisao se i sam, povukavši se sa svojom suprugom u potpunu ilegalu, izolovavši se do te mere da niko ne zna njegovo trenutno boravište sem njegovih roditelja i izdavača.
Još kad bi samo uspeo da ubedi čitaoce da penzionišu svoju ljubav prema veoma posebnom klincu i njegovom još naročitijem tigru koje su već davno bez pitanja usvojili…
© Copyright by NišCafe 2007.