Magazin

Kako se pravilno orezuju biljke?

Početna / Magazin / Kako se pravilno orezuju biljke?

U zimsko doba godine biljke miruju, a procesi njihovih organizama svedeni su na minimum. Baš tada, mnogima od njih je potrebno orezivanje.

Orezivanje je mera koja ima verovatno najveći značaj za pravilan rast i razvoj stabala i grmova, a potreba je većine drvenastih i žbunastih biljaka. One ovaj proces mogu da obavljaju samostalno, ukoliko to ne učini čovek, ali tada se uz grane odbacuju i delovi kore, te postaju podložne bolestima. Iz tog razloga bi bilo dobro da ovaj proces umesto njih urade ljudi.

Međutim, nepravilno orezivanje može biti izuzetno pogubno za vaše biljke i dovesti do njihovog preranog propadanja. Zato u nastavku teksta pročitajte osnovna pravila i savete za orezivanje, uz koje će vaše biljke spremno dočekati toplije vreme.

Vreme orezivanja i potreban alat

Različite vrste biljaka zahtevaju orezivanje u različito vreme i drugačijim vrstama alata.

Jako je važno da se odabere pravi alat kako bi se ovaj proces obavio lakše i pravilnije, a on se bira u zavisnosti od visine i debljine grane. Samim tim se za orezivanje mogu koristiti: vinogradarske makaze, makaze za grane (koje mogu biti manje ili veće), električne makaze za živu ogradu, testere za drvo i benzinske testere što je svakako deo standardnog baštenskog alata u mnogim domaćinstvima.

Vreme kada je potrebno orezivanje zavisi od više faktora, a u odnosu na različite vrste biljaka dobro ga je obaviti:

  • četinarsko drveće – tokom čitave godine, osim tokom jakih mrazeva
  • drveće koje cveta rano (šećerni javor, brest) – odmah nakon cvetanja
  • drveće koje cveta tokom vegetacije (lipa, platan, jasen, tulipanovac, grab) – u fazi mirovanja, u kasnu jesen ili rano proleće
  • listopadno ukrasno drveće – u fazi mirovanja, pred kraj jeseni ili tokom zime
  • žive ograde – u fazi mirovanja, u kasnu jesen (kada nisu mrazevi)
  • tuje – do 20cm u bilo koje doba godine; radikalno orezivanje – u rano proleće ili kasnu jesen
  • šimšir – po oblačnom danu u proleće ili jesen
  • magnolija – odmah nakon prvog cvetanja u proleće
  • ruže – novoposađene u proleće; starije ruže – u novembru
  • hortenzije – u proleće
  • puzavice (bršljan, divlje lozice, puzajuće hortenzije) – čim opadnu svi listovi i ostanu gole grane u kasnu jesen

Ipak, važno je naglasiti da se ne treba strogo vezivati za kalendarske datume, jer vremenske prilike mogu biti promenljive i zato je najbolje da pred ovaj proces zatražite savet stručnjaka. Univerzalno pravilo je da treba izbegavati orezivanje po kišnom vremenu i jakom vetru, jer se tada lakše prenose zaraze, a i radi sopstvene sigurnosti.

orezivanje biljaka

Pravila i razlozi za orezivanje

Pre svega je bitno da se orezivanje vrši svake godine, a kod živih ograda i češće, kako biljka ne bi počela nepravilno da se razvija. Pred orezivanje se udaljite kako biste mogli da sagledate celu biljku, a ovu radnju ponavljajte više puta tokom orezivanja. Kada su u pitanju drveće i veće žbunaste biljke neophodno je da obratite pažnju na težište i centar gravitacije kako nakon ovog procesa ne bi došlo do pada.

Orezivanje počnite odozdo na gore i dok ga obavljate vodite računa o svojoj bezbednosti, bezbednosti drugih ljudi, životinja i imovine u okruženju.

Prvo uklonite suve, polusuve i oštećene grane, kao i listove koji su sasaušeni ili napadnuti bolestima i štetočinama. Zatim treba da odstranite sve vodene izbojke (vertiklane grane u unutrašnjosti krošnje) koji čine izgled stabla biljke lošijim. Na taj način se pomaže korenovom sistemu, jer ne mora da hrani nepotreban deo krošnje.

Posle toga, odredite koja grana je lider i uklonite sve one koje su njeni konkurenti da bi biljka imala jedan vrh. Uklanjaju se dvogodišnje ili trogodišnje grane iz unutrašnjosti, posebno one koje streme ka središtu krošnje ili se ukrštaju, kao i one koje neće imati dovoljno svetlosti čime će slabije vršiti fotosintezu.

Svaka grana bi trebalo da ima optimalni priliv svetlosti i vetra, a razmak između njih 15-25cim. Najbolje je da prečnik grane bude dužine polovine ili 3/4 debljine stabla. Čvrste veze između grana su ‘U’ veze, dok su ‘V’ veze kod starijih stabala potencijalna opasnost.

Savet je da se tokom orezivanja izbegava zacepljenje kore biljke. To ćete učiniti tako što ćete pre orezivanja naći kragnu i greben grane, pa granu seći neposredno posle njih, a blizu početka grane. Ne bi trebalo da ostavite patrljak, jer on može da prouzrokuje komplikacije sa zdravljem biljke. Zapravo, kragna grane ima funkciju da nakon orezivanja obrazuje prsten zaštitnog tkiva, ukoliko se ne ošteti tokom sečenja.

Kod većih grana, orezivanje se vrši u tri reza da bi se zacepljenje kore izbeglo.

Još jedan savet i pomoć kako biste pravilno znali dokle da isečete granu je udaljenost od narednog para zdravih pupoljaka. Potrebno je da orežete granu otprilike u visini vrhova pupoljaka i to blago kosim rezom. To znači da je pogrešno isečena grana ona koja se iseče pod previše kosim uglom, previše daleko od pupoljaka ili previše blizu njih.

Orezivanje je, uz zalivanje, jedna od najbitnijih mera brige o biljkama. Navešćemo vam nekoliko razloga kako orezivanjem pomažete svojoj biljci, ali i sebi:

  • poboljšavate zdravlje biljke
  • orezivanjem vršite zaštitu ljudi i imovine u okruženju biljke
  • formirate njen lepši izgled, oblik i dekorativnost

Pomoću procesa orezivanja biljke se oslobađaju delova koji im kvare izgled i usporavaju pravilan rast, a time im se povećava funkcionalnost. Ako nemate iskustva u orezivanju, najbolje je pre njega se posavetovati sa stručnjacima kako ne biste negativno uticali na razvoj vaše biljke.

Iako vam se ovaj proces možda čini komplikovanim, uz adekvatnu pripremu i nakon par pokušaja, shvatićete da je to sasvim izvodljivo.

Biljke su inteligentnije nego što mislimo, ali im je potrebna naša pomoć kako bi imale kvalitetniji razvoj i život.

Pročitajte i...