Naučno je dokazano da svaka osoba u toku spavanja sanja po jedan san (ili pak jedan isti san, ali u nastavcima), na svakih 1-2h u toku REM faze (to je faza spavanja u kojoj se sanja, dok se u drugoj, takozvanoj NONREM fazi spavanja ne može sanjati). To bi praktično značilo da se u toku noći može sanjati ukupno između 5 i 7 snova.
Druga potvrđena činjenica jeste da se ljudi mogu setiti samo onih snova u toku kojih su se budili ili probudili, kao i snova koje su sanjali 5 minuta pre samog buđenja. Dakle, sve one osobe koje kažu da nikada ništa ne sanjaju, nisu u pravu, već su svoje snove nejverovatnije jednostavno zaboravile nakon što su se probudile.
Ukoliko želite da se prisetite onoga što ste sanjali, bilo zato što volite da tumačite simboliku snova i listate sanovnik uz prvu jutarnju kafu, ili pak želite da testirate svoju sposobnost memorije i vežbate intelektualne funkcije vašeg mozga, imamo nekoliko saveta za vas:
1. Pokušajte da se prisetite svog sna odmah nakon što ste se probudili. Kao što smo već naveli, najveće šanse da će se neko setiti onoga što je sanjao su otprilike od 5 do maksimum 10 minuta nakon ustajanja, tj buđenja. Ako je neki san koji ste sanjali bio upečatljiv, ili za vas imao neko posebno značenje, „napregnite“ svoje misli i pokušajte da se prisetite što većeg broja detalja iz sna, a zatim ih povežite i sklopite u jednu celinu.
2. Možete pokušati da na neki način sami sebe probudite u toku sna. Naravno, to ne znači da treba da se budite u pola noći da biste zapisali ili nekome prepričali ono što ste u tom trenutku sanjali, ali vežbanjem podsvesti, možete se, da tako kažemo – „probuditi u snu“ i takvog sna se setiti ujutru kada ustanete. Taj fenomen se poredi sa stanjem kada neki spoljašnji uticaji imaju sposobnost da nam se prenesu u san. Na primer, ako vam je hladno dok spavate, možete sanjati da ste upali u ledenu vodu, ili da ste bosi u snegu i slično, i taj osećaj će biti toliko intenzivan i realističan da će vas podstaći da se probudite i da, na primer, uzmete dodatno ćebe. Takođe postoji i fenomen koji se zove lucidno sanjanje gde možete sebe u snu navoditi u odredđenom, željenom pravcu koji vama odgovara.
3. Veoma je važno da zapamtite da navijanjem budilnika ili podešavanjem alarma na vašem telefonu, ne samo da nećete uspeti da se prisetite sna, već će vas taj „stres“ samo uznemiriti i učiniti da zaboravite i one snove, ili pak simbolične detalje koji se ponavljaju iz noći u noć. Pokušajte da se budite spontano, i da, dok se još uvek razbuđujete mislite o tome da li ste nešto sanjali i ako jeste, odmah nastavite da se prisećate što je više moguše detalja ili celina iz svog sna.
4. Pre nego što pođete na spavanje, pokušajte da sebe „programirate“ da se setite svog sna. Možete intenzivno razmišljati o tome da ćete se sigurno setiti svog sna ujutru kada se probudite, i tu misao ponavljati kao „mantru“, bilo u sebi ili pak na glas više puta, dok vam vaš mozak „ne poveruje“ da će to zaista i biti tako.
5. Dečiji psiholozi su osmislili veoma kreativan način kako da saznaju šta su deca određenog uzrasta sanjala, a to je prosto crtanje nekih detalja ili simbola na listu papira i njihovo kasnije povezivanje u priču. Tako i vi možete na kratko da se iz sveta snova preselite u dečiji svet, i da počnete da crtate ili zapisujete po neku sitnicu iz svog sna koje se setite. Kada napravite svojevrsni „dnevnik“, ili pak nacrtate svoj sopstveni „strip“ od snova, ne samo da će vam to pomoći da se snova setite, već ćete se sigurno i dodatno i lepo zabaviti.