Plavi avion
Dolazak Darka Rundeka u naš grad je vremenom postao neki vid praznika za mnoge slojeve, vrste i podvrste ljudi. Otuda i sigurna prognoza da će njegov koncert biti pun organizacioni i isplatlivi poduhvat.
Koristeći se kladioničarskom terminologijom kvota je 1, 01. Razlog tome je taj što Darko Rundek već godinama znalački hoda izmedju muzičkih redova trpajući u svoju fan bazu starije ljude, mlade rokere, jugonostalgičare, world music pomodare pa čak i repere, metalce i pankere. Svi oni su ovog puta, zahvaljujući promociji novog albuma, još jednom mogli da prisustvuju ovom intimnom druženju uz muziku.
Koncert je počeo pesmom „Kurdustan“. Već tada je bilo jasno da je i ovog puta Rundek ostao na dobro poznatom terenu. Ono što je dobro je to što taj teren uopšte nije mali. Tačnije je onoliki koliki je i ceo svet tako da ovaj album dobro opisuje ono „cargo“ iz naziva i zvuči kao prašnjavi kofer ulepljen desetinama nalepnicama od kojih ni jedna nije na istom jeziku. U tom koferu se kriju uspomene i motivi iz svih budžaka sveta. Tipičan primer za to su pesme „Indijanska“ i „Ruskajak“ (po tekstu Maksima Gorkog ) za koje bi Zach Condon (Beirut) ubio. Za prvi singl sa albuma izabrana je „Para ljude vara“ koja takodje govori o jednom ljudskom carstvu koje će završiti u pepelu-o kapitalizmu. Možda najjače ali ujedno i najlaganije pesme na albumu su „Sanjala si da si sretna“ i „Plavi avion“. Na engleskom bi naziv bio „Blue airplane“ što opet na našem znači „Tužni avion“ pa je tako u trenutku izvodjenja te pesme sala Doma vojske poslužila kao setni aerodrom. Posle uspešnog uzletanja koje je trajalo malo više od sat vremena usledila je pauza. Neki su pojurili da ispuše cigaretu a neki u WC s tim što su ga i oni ispušili jer je red bio kilometarski. Nakon deset minuta svi smo opet bili na svojim mestima. Drugi deo je bio namenjen širim narodnim masama. Već na prvim taktovima „Ene“ svi su ko po komandi skočili sa stolica i nije im padalo na pamet da opet sednu do kraja koncerta. Snajke su se izvijale i vrtele rukama trudeći se da budu „etno“ ili šta već dok je muški deo više klimao glavama i pevao dok su Darka ponele srpska komovica i dunja . Nešto slično samo masovnije smo imali prilike da vidimo na njegovom koncertu na Nishvilleu pre dve godine. Redjale su se „Uzalud pitaš“, „Ay Carmela“ da bi vrhunac usledio na „Apokalipsu“ koji je i završio zvanični deo koncerta. O bisu nije bilo dileme pa se trio vratio da bi odsvirao emotivnu verziju „Kao da je bilo nekad“ i pokazao da najtiše izgovorene reči zaslužuju najveći aplauz. Pravi kraj je usledio posle „Šala od svile“. Ljudi su možda hteli još ali su se svetla upalila pre bilo kakvog pokušaja za još jednim bisom.
Publika je sasvim sigurno bila zadovoljna nastupom. Većina će se verovatno složiti da Rundekov senzibilitet više priliči ovako nekom prostoru i ovako nekom broju ljudi a ne stadionskim i festivalskim binama. Još jednom je uspeo i pokupio ovacije. Tako je bilo i do sada a kako stvari stoje tako će biti i ubuduće. Turneja se nastavlja domovinom. Slobodno možemo reći to „domovinom“ jer ispod koje god zastave da on spusti taj muzički kofer nesumnjivo je stigao kući.
Kao i uvek: Aleksandar Nikolić Coa