Rođen je 16. februara 1996. u Nišu u porodici folksdojčersko-srpskog porekla, koja se krajem 17. veka doselila u Banat, a kasnije u Niš.
Sa slikarstvom se upoznao u šestoj godini, a ozbiljnije se njime bavi od svoje dvanaeste godine. Zbog svog stila, prilikom svog školovanja u Austriji, prozvan je reinkarnacijom nemačkog renesansnog slikara iz 16. veka Matijasa Grinevalda. Njemu se pripisuju i epiteti čuda od deteta i supertalenta, upravo zbog svojih godina, te činjenice da je počeo da stvara jako rano, ali i odsustva zvaničnog školovanja.
Pored slike Carev edikt koju je naslikao sa sedamnaest godina u čast sedamnaest vekova Milanskog edikta, naslikao je i sliku Jevrej i njegova vera u čast žrtava Holokausta u Nišu i Srbiji, a sedamdeset godina od početka istog. Zbog talenta je dobio predloge da isti usavšava na Bečkoj akademiji likovnih umetnosti, to jest Visokoj školi lepih i primenjenih umetnosti u Parizu. Najmlađi je i jedan od prvih umetnika iz Srbije čija dela procenjuje dve najrenomiranije nemačke i evropske aukcijske kuće, Nojmajster iz Minhena, i aukcijska kuća Aukcionata iz Berlina.
Prilikom procena njegove tri slike: Evanđelist, Cvet Božiji i Vaskrsnuće Hristovo, pridobio je epitet princa evropskog slikarstva trenutne decenije. Njegov stil karakteriše tamna pozadina iz koje izranja emotivan i jasan lik, pre svega zbog kasne gotike i rane renesanse pod čijim uticajem stvara.
Najveća inspiracija mu je hrišćanstvo, kako pravoslavno, tako i katoličko. Zbog svog šarenolikog porekla, sebe podjednako smatra Nemcem, Srbinom, Crnogorcem i Bugarinom, ali pre svega građaninom sveta.
Bavi se i humanitarnim radom i pisanjem. Prvi je laureat Međunarodne nagrade za poeziju „Venac-Vijenac-Venec“ za zbirku pesama „Erinerung“.