Francuska, nacija koja se dva puta popela na vrh Evrope, u Poljsku i Ukrajinu stiže posle smene generacije, ali i niza kontroverzi koje ovu reprezentaciju prate još od poslednjeg finala koje su igrali protiv Italije na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj, 2006. godine.
Nakon poraza od azura i (ne)slavnog oproštaja jednog od najvećih fudbalera u istoriji ove zemlje Zinedina Zidana, trikolori su zapali u seriju loših rezultata na velikim takmičenjima, a sve je kulumniralo na poslednja dva šampionata kada nisu prošli ni grupnu fazu.
Svoj prvi veliki uspeh ostvarili su 1984. godine na Evropskom prvenstvu u svojoj zemlji, a predvodnik ovog tima bio je sadašnji predsednik UEFE, Mišel Platini, ujedno i najbolji strelac šampionata sa devet postignutih pogodaka.
A onda je na red došla Zidanova generacija, koja je ostvarila i najveći uspeh za Francusku osvojivši prvo titulu svetskog šampiona 1998. godine na domaćem terenu, a potom i pehar evropskog prvaka 2000. godine u Belgiji i Holandiji. Fudbalski stručnjaci i navijači pamte maestralan pogodak Davida Trezegea protiv Italije za slavlje na prvenstvu na kome je najbolji strelac bio Savo Milošević.
Posle odlaska legende u penziju, krenule da se događaju loše stvari po ovu reprezentaciju. Prepotentnost pojedinih igrača i nemoć selektora Rejmona Domeneka bacili su tračak sumnje na francuski fudbal, a sve je još više pojačano nakon „Anrijeve ruke“, kada su trikolori na težak način i uz pomoć sudija, prošli na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi, održano pre dve godine.
Ipak, pravda je zadovoljena mnogi će se složiti, jer je jedan od najvećih favorita završio poslednji u svojoj grupi. Fudbalski savez se potom odlučuje na veliki rez, smenu selektora i suspenziju pojedinaca koji su narušavali ugled tima i izazivali sukobe.
Na čelo reprezentacije došao je Loran Blan, čovek koji je spreman na rizik i koji „poštuje Marseljezu“. Njegov zadatak nije bio nimalo lak. Trgnuti pogubljene zvezde iz slave koju donosi najvažnija sporedna stvar na svetu, naučiti ih da poštuju dres jedne od najpopularnijih fudbalskih nacija, sklopiti kockice i plasirati se na Euro činilo se kao nemoguća misija nakon katastrofe u Južnoj Africi.
Ipak, nastupi u kvalifikacijama i prijateljskim utakmicama pokazali su da Francuzi nisu zaboravili da igraju fudbal.
Patris Evra, Samir Nasri, Frank Riberi, Karim Benzema samo su neka od poznatih imena koja se nalaze na spisku selektora i to pokazuje koliko će zapravo jaka biti reprezentacija iz zemlje galskih petlova. U grupi će igrati protiv domaćina Ukrajine, Švedske i Engleske i po igračkim kvalitetima favoriti su da prođu u nokaut fazu, gde će svi protivnici želeti da ih izbegnu. Ukoliko ponove igre iz 1984. ili 2000. godine, Francuzi bi vrlo lako mogli da po treći put osvoje evropsku krunu, ali od prošlosti se ne živi, dok je sadašnjost – prilično mistična kada je u pitanju (n)ova generacija.
