Engleska – večiti baksuz među favoritima i večiti favorit među baksuzima. Kolevka fudbala, zemlja velike strasti prema ovom sportu, velikih ambicija i još većih razočarenja.
Navijači „Gordog Albiona“ od davne 1966. i osvajanja Mondijala maštaju o evropskom ili svetskom tronu, a sa najvećeg broja turnira se vraćaju praznih ruku, praćeni skandalima ili otpuštanjima. Pošto su Svetsko prvenstvo osvojili kao domaćini, pokušali su da iskoriste i na Evropskom prenost terena 30 godina kasnije. Engleska je kao domaćin Eura 1996. stigla do polufinala i izgubila od Nemačke u penal seriji. U opsesiji da konačno dođu do nekog trofeja, konzervativni i fudbalskoj tradiciji verni Englezi progutali su ponos i pribegavali i rešenjima van granica Ostrva.
Od 2001. do 2006. godine Engleze je sa klupe vodio švedski stručnjak Sven Goran Erikson i na dva Svetska i jednom Evropskom prvenstvu stizao do četvrtfinala. Posle neuspeha na Svetskom prvenstvu 2006. u Nemačkoj, okrenuli su se domaćim stručnjacima. Klupu Engleske preuzeo je Stiv Meklaren posle uspeha sa Midlzbroom, klubom koji je te godine uspeo da dođe do finala Kupa UEFA. Ono što je doživela Engleska sa njim na čelu jedan je od najvećih šokova i poniženja u istoriji reprezentacije ove: na Vembliju u odlučujućoj utakmici za plasman na EURO 2008 igrali su protiv Hrvatske koja je već obezbedila plasman i izgubili 3:2. Posle 1984. godine, ovo je bila prva evropska smotra na koju se „Gordi albion“ nije plasirao.
Opet su čelnici Fudbalske asocijacije pribegli traženju selektora sa stranim pasošem, ali i izazvali više polemike nego kad je bio u pitanju Erikson – trebalo je da prođe vreme i Engleska prihvati italijanskog stručnjaka, Fabija Kapela. Već na sledećem Svetskom prvenstvu, Engleska je prošla gore nego pod vođstvom Eriksona. Ispali su u osmini finala, i to od velikog rivala Nemačke sa bolnih 4:1.
No, to nije uzrok Kapelovog odlaska sa Ostrva. Skandal kada je Fudbalska asocijacija Engleske oduzela Džonu Teriju kapitensku traku reprezentacije bio je razlog da Italijan podnese ostavku. Trofejni stručnjak smatrao je da štoper Čelsija treba da ostane vođa tima uprkos pritiscima FA zbog rasističkog ispada koji je imao u sukobu sa Antonom Ferdinandom iz KPR-a. Javnost i igrači, iako razočarani odlaskom Kapela, bili su saglasni da bi najbolje bilo da Englez preuzme nacionalni tim. To se i desilo, ali usledio je novi šok zvani Roj Hodžson.
Prvi kandidat za selektora bio je Hari Rednap, trener Totenhema, ali je neočekivano Hodžson dobio najveću moguću počast koju engleski trener može da doživi, ali mu sigurno nije bilo prijatno da isprati reakcije medija. Najsuroviji je bio tabloid „San“, koji je pozdravio Hodžsonovo dovođenje naslovnicom gde se ismeva njegova govorna mana, a tada je i Rednap stao u zaštitu novog selektora Engleske. U svakom slučaju, Hodžson je dobio podršku saveza, ali Džon Teri nije traku nazad: novi kapiten Engleske je Stiven Džerard. Pored toga, u sastavu neće biti Rio Ferdinand, sa čijim je bratom Teri imao sukob, a Hodžson je odluku obrazložio „fudbalskim“ razlozima. Selektor „Albiona“ je napravio nova iznenađenja, jer je na spisku i nova nada Arsenala Aleks Okslejd Čembrlen, zatim osporavani Stjuart Daunng i Endi Kerol iz Liverpula, kluba koji je trenirao bez uspeha.
Zahvaljujući mnoštvu zvezda iz najjačih klubova Premijer lige i dalje će se od Engleske očekivati najviši dometi, ali Hodžsonu tek predstoji borba protiv loše tradicije i poljuljane atmosfere u timu.
To će probati da učini u mečevima u grupi D, gde su rivali Francuska, Švedska i domaćin Ukrajina. Prvi meč igraju protiv „trikolora“, koji će im biti najveći rival. Francuzi imaju još gore rezultate u skorijoj prošlosti, jer na prethodnoj svetskoj i evropskoj smotri nisu prošli ni grupnu fazu.
Svoj poslednji meč na EURO Engleska je odigrala 2004. godine u Portugalu protiv domaće reprezentacije i izgubila, još jednom posle slabijeg izvođenja penala.