Brojni su uzroci lošeg varenja, a za nadutost, gorušicu, mučninu, bolove i osećaj težine posle jela mogu biti kriva različita oboljenja, ali i neadekvatna ishrana i nezdrav životni stil. Prvi način za regulisanje varenja je promena načine ishrane, ali i loših navika koje umnogome utiču na naš digestivni trakt.
Naravno, ukoliko problemi sa varenjem predugo traju, a tegobe su neizdržive, preporučuje se poseta lekaru. U nastavku teksta predstavićemo vam jednostavne načine pomoću kojih ćete poboljšati varenje, što posredno može i da pozitivno utiče na jačanje vašeg imunog sistema.
Podsetimo se osnova varenja hrane
Varenje hrane je zapravo proces razlaganja velikih molekula hrane u male koji se potom apsorbuju u krvnu plazmu. Proces varenja razlikuje se kod jednostavnih i kod složenih organizama kao što je ljudski.
Varenje kod čoveka počinje od žvakanja hrane, nastavlja se prolaskom hrane kroz jednjak, zatim varenjem u želucu, tankom crevu i naposletku ostaci hrane dolaze do debelog creva.
Apsorpcija nutrijenata u krvnu plazmu se najvećim delom odvija u tankom crevu, a voda i minerali se apsorbuju u debelom crevu, dok se otpadni materijal izbacuje. Naravno, ovo je samo gruba slika varenja, a u čitavom procesu učestvuju različiti enzimi i on zavisi od mnoštva faktora, kao što je hrana koju jedemo.
Inače, varenje hrane može trajati od 24 do 72 sata. Nakon tog vremena sav otpadni materijal treba da se izbaci. Ukoliko to nije slučaj, može doći do nadutosti, zatvora i drugih problema sa varenjem.
Zdrava ishrana je osnova zdravog života
Kao što smo pomenuli, varenje umnogome zavisi od hrane koju unosimo, pa organizmu treba više vremena da svari pojedine namirnice, a pogotovo lošu kombinaciju namirnica. Kada loše kombinujemo namirnice, skoro po pravilu će se uvek javiti problemi nalik nadutosti, gasovima, gorušici i sličnim.
Takođe, postoji mogućnost da konzumirate hranu koja se jako brzo vari, te ubrzo nakon jela osetite glad. Iz tog razloga, vaš obrok treba da sadrži optimalnu količinu ugljenih hidrata, proteina i masti, te vam omogući da se energija iz namirnica ravnomerno oslobađa i obezbedi duži osećaj sitosti.
Namirnice koje se u želucu vare do 45 minuta su: voćni sokovi, voće, sirovo povrće (termički obrađen krompir se vari do 2 sata). Namirnice koje se vare do dva sata: mlečni proizvodi izuzev punomasnog sira, žitarice i piletina. Jagnjetina, govedina i svinjetina vare se znatno duže.
Dobre kombinacije namirnica za obroke
Izuzev vremena koje je potrebno hrani da se vare, postoji još bitnih faktora koji utiču na proces varenja, te neke namirnice svojim sastavom pospešuju ovaj proces. Primer odlične kombinacije namirnica za doručak su jogurt i ovsene pahuljice sa dodatkom bobičastog ili nekog drugog voća, a po želji i orašastim plodovima.
U ovoj kombinaciji jogurt igra važnu ulogu, posebno ako se radi o jogurtu koji sadrži probiotske kulture koje su zaslužne za zaštitu i obnavljanje mikrobiotike creva. Sa druge strane ovsene pahuljice i orašasti plodovi duže ostaju u organizmu što obezbeđuje osećaj sitosti.
Nutritivne vrednosti jogurta i ovsenih pahuljica su mnogobrojne. Između ostalog ovas sadrži vlakna koja su jedan od ključnih činioca za zdravu probavu.
Ovaj primer obroka odlično pokazuje u kom smeru treba da idete prilikom kombinovanja namirnica, a ključni faktor su nutrijenti koje određena namirnica sadrži, ali i vreme varenja te namirnice. Pored toga, važno je i koliko brzo jedete i u koje vreme jedete.
Pronađite vreme za šetnju
Još jedan bitan faktor u procesu varenja je svakako šetnja, ali i bilo koja druga fizička aktivnost – vožnja bicikla, vežbanje u teretani ili kod kuće, joga i sl. Jasno je da je moderno doba promenilo stil života mnogih ljudi. Nakon standardnih 8 sati rada i putovanja na posao i sa posla, ne ostane nam puno slobodnog vremena, a to malo što imamo, ne koristimo na adekvatan način.
Većinu vremena provodimo ispred televizora, laptopa, telefona ili na kafi sa prijateljima – u sedećem položaju. Zato vam predlažemo da promenite rutinu, te vreme sa prijateljima provedete u šetnji, a najbolje i da krenete na treninge nekoliko puta nedeljno. Benefiti će biti mnogobrojni.
Izuzev činioca koje smo naveli u tekstu, važno je da pomenemo i uticaj stresa na varenje. Između ostalog, on je uzročnik sindroma iritablinog creva, a ovo stanje umnogome utiče na proces varenja.
Iako nam često deluje kao da ne možemo da utičemo na redukovanje stresa, mnogobrojni su mogućnosti za to. Fizička aktivnost, vreme provedeno sa dragim osobama, uživanje u prirodi i ugađanje sebi samo su neki od načina za smanjenje stresa. Nadamo se da su vam saveti koje ste pročitali u ovom tekstu pomogli da utičete na bolje varenje, te na jačanje imuniteta i poboljšanje opšteg stanja organizma.
