Đorđe Vasiljević je rođen u Pirotu 1909. godine od oca Petra Vasiljevića, poznatog pirotskog fotografa i majke Ljubice. Godine 1915. porodica prelazi u Niš, gde otac Petar otvara fotografsku radnju.
Đorđe je rano zavoleo fotografiju, te ga otac sredinom tridesetih godina šalje u Beč gde usavršava fotografski zanat i uči nemački jezik. Po povratku u Niš otvara samostalnu fotografsku radnju u centru Niša, u Obrenovićevoj ulici,
na prostoru gde se danas nalazi zgrada Robne kuće „Beograd“. Mlađi Äorđev brat Dušan nastavlja da vodi očevu radnju, posle pogibije Petra Vasiljevića u nemačkom bombardovanju aprila 1941. godine u blizini Železničke radionice gde se zatekao u vreme naleta aviona.
Äorđe Vasiljević je brzo postao poznat i ugledan fotograf u Nišu i čitavom kraju, radan i imućan. Bio je među prvim Nišlijama koje su kupile automobil, stekao je kuću u Voždovoj ulici i plac u Niškoj Banji. U Nišu je bio sve vreme rata, a po oslobođenju biva zatvaran zbog stečene imovine i posedovanja zlata.
Godine 1953. Ženi se Anitom, devojkom nemačkog porekla, a 1955. prelazi u Beograd, gde je na početku Nušićeve ulice u prizemlju imao prostrani lokal u kojem je smestio svoj fotografski atelje a na spratu stanovao, dok je u Grockoj imao kuću.
U Beogradu je vredno i intenzivno radio sve do dvoje smrti avgusta 1982. godine. Iza sebe je ostavio sina Petra, koji nije nastavio tradiciju porodice Vasiljević – fotografiju i ćerku Emanuelu.
na prostoru gde se danas nalazi zgrada Robne kuće „Beograd“. Mlađi Äorđev brat Dušan nastavlja da vodi očevu radnju, posle pogibije Petra Vasiljevića u nemačkom bombardovanju aprila 1941. godine u blizini Železničke radionice gde se zatekao u vreme naleta aviona.
Äorđe Vasiljević je brzo postao poznat i ugledan fotograf u Nišu i čitavom kraju, radan i imućan. Bio je među prvim Nišlijama koje su kupile automobil, stekao je kuću u Voždovoj ulici i plac u Niškoj Banji. U Nišu je bio sve vreme rata, a po oslobođenju biva zatvaran zbog stečene imovine i posedovanja zlata.
Godine 1953. Ženi se Anitom, devojkom nemačkog porekla, a 1955. prelazi u Beograd, gde je na početku Nušićeve ulice u prizemlju imao prostrani lokal u kojem je smestio svoj fotografski atelje a na spratu stanovao, dok je u Grockoj imao kuću.
U Beogradu je vredno i intenzivno radio sve do dvoje smrti avgusta 1982. godine. Iza sebe je ostavio sina Petra, koji nije nastavio tradiciju porodice Vasiljević – fotografiju i ćerku Emanuelu.