Tri legendarne pevačice zabavne muzike Gabi Novak, Meri Cetinić i Tereza Kesovija zajednički će pod imenom „DIVE“ prirediti publici u Srbiji nezaboravne koncerte 10. maja u Domu vojske u Nišu, 11. maja u Sava centru u Beogradu i 13. maja u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.
Koncert „DIVA“ u Nišu biće održan u velikoj Sali Doma Vojske u četvrtak, 10.maja sa početkom u 20:30h.
Ulaznice u pretprodaji od utorka, 17.aprila, po ceni od 1.200 dinara za parter i 1.000 dinara za balkon mogu se kupiti u muzičkim radnjama Happy House i Energy music shop.
Ovdašnja publika moći će ponovo da uživa u nastupu Tereze Kesovije, jedine pevačice sa naših prostora koja je uspela da četiri puta rasproda prestižnu dvoranu parisku Olimpiju, čije su izvedbe pesama odavno evergrini – „O nono, dobri moj nono“, „Nauči me“, „Kad se jednom vratiš ti“, „Prijatelji stari gdje ste“…
„Nas tri smo različite, a upravo te različitosti su nam dragocjene“, objašnjava Tereza koje su vrline koncerta „DIVA“, dok njena koleginica Gabi Novak ističe: „Mi smo pune emocija koje samo prenosimo na publiku i ona nam to trostruko vraća“.
Gabi Novak je velika muza i supruga legendarnog Arsena Dedića, ali i sjajna pevačica šlagera i džeza što se može uživo čuti u „Još uvijek“, „Kuća za ptice“ i „On me voli na svoj način“. Svoj stil je gradila na popularnom džezu na tragu Doris Day, Peggy Lee i Helen Merrill, a već na početku karijere pedesetih godina u Zagrebu imala je priliku da zapeva na sešnu sa velikim Lujom (Louis) Armstrongom.
More“, „Ti si moj san“, „Gdje god da pođeš“, „Samo simpatija“ i „U prolazu“, samo su neki od naslova pesma po kojima se prepoznaje Meri Cetinić, Korčulanka koja je u svom toplom glasu, sugestivnom, dopadljivom i ugodnom uvu, uspela da spoji šlagere, pop i davnašnje uticaje Janis Joplin, Carol King i Roberte Flack.
Gabi Novak
U Zagrebu je završila grafički smer Škole primjenjene umjetnosti. Radila je u Vjesniku, a zatim u Zagreb filmu kao crtačica i scenograf. Posuđivala je glasove animiranim likovima. Njene glasovne sposobnosti, primetio je Bojan Adamič i pozvao je da gostuje na koncertima Big Benda u Ljubljani. Pevala je pesmu „Sretan put“ iz filma „H-8“. Uskoro je nastupila na Zagrebfestu s pjesmom „Ljubav ili šala“. Na „Bledskom jazz festivalu“ 1958. pevala je u duetu s Louisom Armstrongom. Dobila je ponudu 1964. da peva na zapadnom tržištu, ali je odustala od toga jer nije htela pristati na promenu izgleda i druge uslove. Pažljivo je birala pesme i pevala samo one koje su joj se sviđale. Venčala se za Stipicu Kalogjeru, ali su se razveli nakon nekoliko godina. Svoj drugi brak, koji traje i danas, sklopila je s Arsenom Dedićom 1970. a tri godine posle rodila je sina Matiju Dedića.
Meri Cetinić
Poreklom iz Blata na Korčuli. Završila je srednju Muzičku školu „Josip Hatze“ i Pedagošku Akademiju, smer muzika, u Splitu. PObeđuje 1968. na natecanju mladih pevača „Raspjevano proljeće“ u Splitu. Stariji brat Ante Cetinić je cenjeni basist i aranžer grupe Delfini, pa tako Meri već kao 15-godišnjakinja sudeluje i svira hemond orgulje na pojedinim njegovim projektima. Uskoro postaje članica mlade grupe Che gde svira orgulje i peva. U 17. godini prelazi u grupu Delfini kao vokalni solist te odlazi na prvu turneju po SSSR-u.
Sa Slobodanom M. Kovačevićem 1972. osniva grupu More u kojoj svira klavir, peva i uz njega je kompozitor i aranžer. Nakon nekoliko godina rada s grupom More i nekoliko velikih uspjeha s pesmama „More“, „Ti si moj san“, „Gdje god da pođeš“, „Samo simpatija“… napušta grupu i započinje solističku karijeru. Glavnog saradnika pronalazi u bratu Anti Cetiniću (basista, aranžer, snimatelj, producent) koji već tada živi u Holandiji i s njim snima nekoliko izuzetno tiražnih solističkih albuma: „Meri“ (1979), „Ja sam žena“ (1980), „U prolazu“ (1981), „As“ (1982) i „Prašina s puta“ (1983). Paralelno s autorskim albumima u saradnji sa kompozitorom Zdenkom Runjićem godinu za godinom kao vokalni solista ostvaruje uspehe na Splitskom festivalu s pesmama „Četri stađuna“, „U prolazu“ i „Lastavica“. Dobiva nekoliko važnih priznanja i nagrada: Proglašena je pevačicom godine 1981. i 1982. u Jugoslaviji. Dobiva 1983. „Zlatnu pticu“ za izvanredne diskografske uspehe (nagrada za prodanih 1,000,000 nosača zvuka) te Estradnu nagradu 1988. godine. Nagrada za album godine 1984. u Jugoslaviji za ženskog izvođača. Nagrada „Porin“ za najbolji album zabavne muzike 2002. Od 1978. ima status slobodnog umetnika, a 2005. primljena je u redovno članstvo Hrvatskog društva skladatelja. 2007. godine dobitnica je Nagrade Hrvatske Glazbene Unije „Status 2007“ za sveukupan doprinos Hrvatskoj muzici. Snima i albume „Meri VI“ (1985), „Potraži me“ (1988), „Zlatni snovi“ (1989), „Zašto te volim“ (1992) i „Putovanja“ (1998) sa studijskim muzičarima grupe Songkillers. Za live album „Malo mora na mom dlanu“ sa snimkom koncerta iz splitskog Hrvatskog narodnog kazališta dobija nagradu Porin za najbolji album zabavne muzike 2002. godine. Stižu i albumi „Tiramola“ (2006) i za sada poslednji „Virno srce“ (2009) sa pesmama Dalmacije i otoka Korčule.
Tereza Kesovija
Pred većim auditorijem prvi je puta zapevala 1961. u zagrebačkom Varijeteu, na natecanju za nove glasove i – pobedila. Te godine beleži i uspele nastupe na Beogradskom proleću s pjesmom „Sviđaš mi se“ i Opatiji gde osvaja drugu nagradu publike za „Plavi nokturno“. Godina 1962. bila je po mnogo čemu važna za Terezu – prva festivalska pobeda u Splitu s pesmom Zdenka Runjića „Ćakule o siromajima“ i pobeda na Opatijskom festivalu gde u alternaciji s Gabi Novak izvodi „Oči“. Iste godine beleži i početak međunarodne karijere nastupom na festivalu Pjesma za Europu u St. Vincentu u Italiji gde je zapažaju inostrani producenti. Tereza objavljuje u SSSR-u za njihovu najveću državnu diskografsku kuću „Melodija“ EP s talijanskim pesmama uključujući i „Gitara Romana“, nakon velike turneje.
Godine 1963. Tereza osvaja treću nagradu publike i drugu nagradu žirija za Runjićevu pesmu „Balada o tovaru“. Prvi u nizu velikih trijumfa je onaj s pesmom autorskog dvojca Nikice Kalogjere i Ivice Krajača „Nima Splita do Splita“, dakako na Splitskom festivalu.
Godine 1965. počinje karijeru u Francuskoj. Dolazi u Pariz za jedan TV nastup, ali upoznaje veliku damu francuske šansone René Lebas koja joj nudi da snimi ploču za njezinu producentsku kuću, najpre „Et c’est pour toi“, a potom i „Tu viens de tres loin“. Dobija poziv iz Monaka da ih na Pesmi Eurovizije 1966. predstavlje sa pesmom „Bien plus fort“. Snima popularnu Larinu pjesmu iz filma Doktor Živago koja je u Francuskoj veliki uspeh.
Tokom karijere Tereza je nastupala na svim domaćim festivalima, gde je bila i nagrađivana. Sa festivala u Splitu, Opatiji, Zagrebu, Sarajevu i Beogradu publika je pamti po pesmama čiji su autori Zdenko Runjić, Nikica Kalogjera, Arsen Dedić, Kemal Monteno, Äelo Jusić, Stipica Kalogjera, Andrej Baša…
Terezinu internacionalnu karijeru obeležavaju nastupi i gostovanja na festivalima u Bratislavi, Rio de Janeiru, na Kupu Europe u Bernu, te festivalima u Meksiku, Sopotu i Antaliji. Na „Pesmi Evrovizije“ 1972. godine predstavlja Jugoslaviju s pesmom „Muzika i ti“. Održala je i turneje po državama svijeta.
Za svoga boravka u Francuskoj Tereza sarađuje s poznatim zvezdama kao što su Serge Lama, Tino Rossi, Gilbert Becaud i Ritta Pavone. Vrhunac je njen solistički koncert u pariškoj Olympiji održan 1988. godine, gde je poslednji put pevala 2007. godine. Godine 1999. godine Tereza je odlikovana i proglašena Vitezom Visokog odličja za doprinose u kulturi (Chevalier des Arts et Lettres), koju dodeljuje predsednik Republike Francuske, a ubrzo potom uručena joj je i Zlatna povelja humanizma. Tereza nastupa i na velikim koncertima UNICEF-a, prilikom kojih je upoznala i brojne zvijezde poput Charliea Chaplina, Richarda Burtona i Petera Ustinova. Tereza je snimila više od trideset LP ploča i preko sedamdeset singlica, te desetak CD-ova, ali isto tako i veliki broj pjesama koje nikada nisu našle svoje mjesto na nekom od nosača zvuka. Svoje pesme Tereza je osim na maternjem otpevala i na osam drugih svetskih jezika (slovenskom, talijanskom, francuskom, ruskom, engleskom, njemačkom, španjolskom i portugalskom).
