„Danilov doživljaj Beca“ je niški bend, kako mnogi kažu, vrlo cudnog imena, nastao krajem januara 2000. godine delimicnom fuzijom dva benda. Osnovu benda cini pet momaka okupljenih oko iste ideje, a to je stvaranje nešto modernijeg zvuka, zalazeci u najsitnije muzicke detalje.
Od samog starta pocinje se sa aktivnim radom i prvi javni nastup je u pozorišnoj predstavi „Mamu mu, ko je prvi poceo“, delo Dejana Dukovskog, za koju je radena kompletna muzicka podloga. Izvodenje ovog pozorišnog komada uz živi nastup benda ocenjeno je najvišim ocenama, a posebno su pohvaljeni rad i muzika benda. Usledili su novi nastupi i internacionalni rock festival „NISHVILLE“ bio je prakticno prvi nastup u kompletnom sastavu, s obzirom da je muzika za predstavu bila instrumentalnog karaktera.
Klub je bio maksimalno popunjen, a bend je pokazao koliko vredi i da pored izvanrednih autorskih i svirackih kvaliteta poseduje i moc stvaranja neverovatne hemije sa publikom, posebno pripadnicama lepšeg pola. Tada „DdB“ i definitivno zadobija poverenje publike u Nišu. Kako bi što veci broj ljudi saznao nešto više o njihovom videnju r’n’r, trip-pop i drum&bass svirke, bend krece sa nastupima širom Srbije. Jedan od tih nastupa bio je i na velikom beogradskom koncertu grupe „Wroom“ kada je publika izuzetno dobro prihvatila „DdB“, a po samom završetku usledile su i brojne pohvale od strane beogradskih novinara i ljudi iz sveta muzike.
Kao nagrada za odlican nastup usledila je saradnja sa beogradskom izdavackom kucom „Metropolis records“ i pojavljivanje pesme „Bec“ na zvanicnoj kompilaciji „MR“-a na kojoj su se pored njih našli i izvodaci kao što su Darko Rundek, „Eyesburn“, „357“, „Sunshine“, Rambo Amadeus, „Ortodox Celts“ i sl. Od ostalih nastupa treba izdvojiti niški muzicki festival „NISOMNIA“, festival u Prijedoru (Republika Srpska) i posebno tradicionalni koncert u Nišu za Dan zaljubljenih koji polako dobija status kultnog niškog dogadaja. Oni krajevi Srbije koji nisu bili u prilici da uživo cuju „DdB“ mogli su da saznaju nešto više o njihovoj muzici putem radio talasa.
Na nekim od najslušanijih radio stanica bend se pokazao kao vrlo dobro prihvacen kod slušalaca, a upravo se pesma „Bec“ našla, izmedu ostalog, i na 5. mestu mesecne liste i 20. mestu liste pesama koje su obeležile ulazak u 21. vek po mišljenju slušalaca radija „B92“. Septembra 2002. godine krenulo se u ostvarivanje još jednog zacrtanog cilja. Startovao je projekat izdavanja albuma prvenca. Nažalost, kako je ceo posao na snimanju, produciranju, izdavanju i promovisanju toliko željenog prvog albuma finansirao i obavljao sam bend, uz pomoc malog broja dobrih i nesebicnih ljudi koji su imali razumevanja za njihov rad, ovaj projekat se razvukao na nepune dve godine. Konacno, prvih dana avgusta 2004. godine „DdB“ izdaje svoj prvi album pod nazivom „Ako sutra bude kao juce“ u izdanju niških „SKC“-a i „SIIC Records“-a.
Na albumu se nalazi osam pesama od kojih je jedna instrumental i na njima je ucestvovao veci broj niških muzicara, inace bliskih prijatelja benda, koji su dali veliki doprinos konacnom izgledu albuma. Kao najava izlazecem albumu uradeno je i nekoliko video spotova. Posle krace pauze organizovano je još par nastupa od kojih treba istaci koncerte u klubu SKC-a u Nišu. Kako je želja publike za novim albumom sve izraženija, bend vrši završne pripreme i za njegovo snimanje, a zatim i objavljivanje s obzirom da sveži materijal vec izvesno vreme postoji. Pored osnovne petorke na koncertima se kao clanovi benda pojavljuju i Ivan Vasic (saksofon), Marjan Cvetanovic (truba) kao i parateci vokali koji daju dodatnu lepotu nastupima.
Â
http://www.myspace.com/danilovdozivljajbecanis
Od 29. novembra singl benda Danilov Doživljaj Beča – Hteo Ne Hteo, dostupan na iTunes Music Store
(SIIC records, 2004)
DECACI IZ VELIKOG GRADA
Nakon puno peripetija i hocu-necu situacija tipicnih za naše rokenrol izdavaštvo, niški rege-dab sastav Danilov doživljaj Beca uspeo je konacno da izda svoj debitantski album poeticnog naziva “Ako sutra bude kao juce“. Kao što se i ocekivalo, materijal prezentiran u osam numera dovoljno je kvalitetan da skrene pažnju na sebe i bez neke velike pompe i promocije. Medutim, davno su za nama vremena kada je na srpskoj rokenrol sceni rec “kvalitet“ znacila nešto, tako da momcima iz benda preostaje da kao i vecina kolega iz grada na Nišavi porade sami na promociji, spotovima, reklami i potroše još ono malo entizijazma za bavljenje rokenrolom.
Danilov doživljaj Beca rade vec dugo, neke od pesama sa albuma vrtele su se na lokalnim radio stanicama i po kaficima, a imaju i puno klupskih svirki iza sebe. Celokupan materijal za album (osim trece pesme) snimljen je u studiju “86“ još pre dve godine i odlikuje ga ujednacen kvalitet pesama. Album otvara numera jednostavno nazvana “Bec“ i u njoj se najviše oseca uticaj “starije brace“ iz Beograda poznatih kao Darkvud Dab. Sa poletnim refrenom “Ne prestajem da sanjam“ ova pesma oko sebe širi pozitivan urbani vajb preko potreban ucmaloj sceni ciji najveci dometi se krecu na relaciji Riblja Corba -Dip Parpl-Bijelo Dugme.
Nakon malo sporije “Nikog nema“ sledi prilicno dobra fanki obojena “Znam“ da bi ritam opet dobio na punoci u pesmi “Rege iz škole“. Klasicna rege numera kao što joj ime kaže, upotpunjena duvackim deonicama a la Haustor i vah-vah uplivima gitare, verovatno je jedan od najboljih momenata na albumu. “Prolece“, “Sekiracija“ i instrumetnal “Neplanirani“ upotpunjuju citav ugodaj kroz melodicni, ponekad i pomalo psihodelicni stil svirke, prelomljen kroz uticaj kako klasicnog regea i daba, tako i kroz osetan uticaj pomenutog Darkvud Daba (pogotovo kada su u pitanju vokali), Del Arno Benda i KKN. Ovom dobro odsviranom albumu u mnogo cemu su kumovali i gosti medu kojima treba istaci džez saksofonistu i gradsku legendu gospodina Ristu Trajkovica.
Danilov doživljaj Beca cine: Miloš Vojvodic (bubanj, tarabuka), Milan Srdanovic (bas), Milan Vukosavljevic (gitara), Vladimir Bogosavljevic (gitara) i Nikola Ristic (glas, gitara).
